Радоју Стекићу из Велике Иванче, који је преживео масакр, после отказа обећан посао до пензије у младеновачком „Зеленилу“. Руководство комунланог предузећа Стекићу ће колико буде требало продужавати уговор
БИО сам пресрећан када сам добио посао. Пријало ми је да будем међу људима, а онда када су ми рекли да више не радим, поново сам „потонуо“. Међутим, захваљујући новом руководству младеновачког комуналног предузећа, враћен сам на исто радно место у „Зеленило“ и, како су обећали, ту ћу дочекати пензију.
Овако нам је испричао Радоје Стекић, коме је пре две године у незапамћеном масакру у младеновачком селу Велика Иванча комшија Љубиша Богдановић убио супругу и мајку. Стекић је, стицајем околности, преживео трагедију, у којој је осим његове мајке и супруге Драгане, страдало још 11 комшија. Од тада је Радоје, који је у породичној кући у Иванчи остао са сином Александром, у тешком психичком стању, али и у великој немаштини.
После текста који су „Новости“ објавиле приликом обележавања двогодишњице од масакра, када нам се Радоје пожалио да једва преживљава, одреаговао је бивши председник Општине Младеновац Дејан Чокић. На његову иницијативу Радоје је добио посао у младеновачком „Зеленилу“.
– Радио сам три месеца, па су ми дали отказ, баш у време када се променило руководство предузећа – прича Радоје. – Значило ми је да идем на посао, не толико због плате од 15.000 динара, колико да будем међу људима. И да не мислим на муку која ме је снашла. На послу се нашалим са колегама, радимо, садим цвеће, сређујем травњаке, причам са људима, смејем се и прође време.
По речима Владете Лучића, в. д. директора комуналног предузећа у Младеновцу, законски не постоји могућност да се Радоје стално запосли. Обећао је, међутим, да ће до пензије Стекић „намкнути“ довољан број радних дана, радећи на уговор по три месеца. До минималног стажа за пензију од 40 година недостаје му мање од две године, јер је у младеновачкој „Керамици“ радио више од 35 година.
НЕ ТРЕБА ДА БРИНЕ
– Због забране запошљавања у јавним предузећима, и Радоје не може да буде изузетак, али ће радити на уговор, који ћемо обнављати – каже Лучић. – Стекића колеге воле, веома је вредан и стало му је до посла. Он је враћен на посао пре неколико дана и не треба да брине, јер ћемо се побринути да у „Зеленилу“ и остане до пензије.
