Почетна » Na današnji dan 1941. ceo Vatrogasni orkestar svirajući je nasamario Nemce, prošao blokadu grada i otišao u partizane! (VIDEO)

Na današnji dan 1941. ceo Vatrogasni orkestar svirajući je nasamario Nemce, prošao blokadu grada i otišao u partizane! (VIDEO)

од admin
0 коментар
foto: Printscreen/Youtube/Film Klub
foto: Printscreen/Youtube/Film Klub

Septembra 1941. godine Kraljevo se nalazi pod nacističkom okupacijom. Ustaničke trupe se približavaju gradu, koji će se ubrzo naći pod njihovom opsadom. Grupa mladih vatrogasaca Dobrovoljne vatrogasne čete se odlučuje na smeli podvig. Rešavaju da se izvuku iz grada i priključe partizanskom odredu “Jovo Kursula”, koji se nalazi u okolini Kraljeva. U tome uspevaju prolazeći pored zbunjene nemačke straže na mostu preko reke Ibar.

Uz Espreso aplikaciju ni jedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!

Na prvi pogled ova priča deluje kao kratak siže kakvog ratnog filma, poput “12 žigosanih” ili “Spasavanje redova Rajana”, ali pomenuti događaj se stvarno zbio. Petnaest mladih vatrogasaca uz malo lukavstva i puno sreće uspelo je da prođe bez ikakvih problema preko mosta, izađe iz okupiranog Kraljeva i otisne se u partizane.

Nemačke trupe su ušle u Kraljevo 14. aprila, nepunih osam dana nakon napada na Jugoslaviju. U gradu je uoči napada bio popriličan metež, pa je dobar deo stanovništva izbegao iz grada u okolna sela sa namerom da se zaštiti od nastupajućih sukoba. Po svedočenjima savremenika u Kraljevu je “ostalo malo sveta“. Sve je ,,bilo u bežaniji.” Nekoliko dana pre ulaska nemačkih trupa u gradu je zavedeno vanredno stanje i preki sud, a vojska se ukopavala na prilazima spremajući se da pruži otpor. Međutim, otpor je bio slab, pa su nemačke trupe gotovo bez većih problema brzo zauzele grad.

Nešto čvršći otpor je zabeležen prilikom napada na poštu, koju je branio jedan odred jugoslovenske vojske na čelu sa rezervnim poručnikom Žarkom Tomićem, koji je tom prilikom izgubio život, a upravnik pošte Borivoje Popović biva teško ranjen. Po zauzimanju Kraljeva zavedena je okupaciona vlast.

Zahvaljujući privrednom napretku koji je doživelo u godinama pre izbijanja Drugog svetskog rata, pre svega otvaranjem Aeroplanske i Železničke fabrike, ali i razvijenim saobraćajnicama za transport vojske i naoružanja, Kraljevo je za nemačku okupacionu vlast bilo značajan regionalni centar i u njemu su bili smešteni: Komanda mesta, 717. pešadijska divizija, štab 749. puka sa jednim bataljonom, štab i nekoliko četa 737. pešadijskog puka, ekspozitura Gestapoa i druge službe.

Život pod okupacijom se polako smirivao. Stanovništvo koje je uoči napada otišlo iz grada počelo je da se vraća u svoje domove, a dućani, kafane i hoteli su nastavili sa svojim radom. Jedino je školska godina za sve đake kraljevačkih škola bila prekinuta. Ekonomska situacija je bila izuzetno teška. Premda cene osnovnih životnih namirnica nisu skočile u odnosu na predratne, novca je bilo sve više, pa je pretila inflacija. U opticaju je bilo nemačkih okupacionih maraka koje nisu ništa vredele, a morale su da se primaju po kursu 20 dinara za marku. U tako teškoj situaciji grad zdušno prima i više od dve hiljade izbeglica iz Slovenije. Prihvat ovih ljudi je organizovao Odbor za zbrinjavanje izbeglica, formiran tokom juna 1941. godine i finansirao se donacijama imućnih Kraljevčana ali i običnog sveta.

No, bez obzira na sve nedaće i probleme koje je sa sobom donela okupacija, mladi u Kraljevu su nastavili sa aktivnostima koje su upražnjavali i pre rata. Tako je đački korzo pored kafane “Pariz” u centru grada nastavio da živi svoj život, kao i plaže na obali Ibra, dok je deo napredne omladine započeo svoju ilegalnu aktivnost. Upravo je jedan deo tih omladinaca bio aktivan i u Dobrovoljnoj vatrogasnoj četi.

Kraljevo u septembru 1941. godine nije bilo nimalo spokojno. Izvan grada su dopirali zvuci pucnjave, koji su bili sve učestaliji, pa su preduzimane opsežnije mere bezbednosti. Most na reci Ibar je imao dvostruku stražu, pojačano je prisustvo vojnika u gradu i kontrole su bile češće. Međutim, ni ove pojačane mere bezbednosti nisu sprečile mlade vatrogasce da ostvare svoj plan. Dvadeset sedmog septembra tačno u 12 časova, petnaest članova (u nekim izvorima se pominje brojka od sedamnaest) vatrogasne čete se okupilo ispred Vatrogasnog doma. Obučeni u svečane uniforme, ispod kojih su obukli još jedno odelo, krenuli su ulicama Kraljeva uz pratnju muzike, smestivši u šupljinama instrumenata ručne bombe. Paradnim korakom su se uputili ka mostu i na opšte iznenađenje nemačke straže zasvirali su poznatu nemačku pesmu “Lili Marlen”, što kod stražara nije izazvalo nimalo sumnje. Oni su im samo salutirali i propustili ih sa druge strane. Nedaleko od mosta čekala su ih kola sa Lazom Jovanovićem Ćiftom i gimnazijalcem Jovom Nikolajevićem, koji su ih odvezli do Kraljevačkog partizanskog odreda.

Komadant grada je pobesneo kada je saznao kako su stražari nasamareni, ali je pristao da se osnuje nova vatrogasna četa uz garanciju da “ovakvih svinjarija” neće više biti. Po dolasku u partizanski odred formirali su se hor i kulturno-prosvetna ekipa Kraljevačkog odreda. Orkestar je često svirao na priredbama po okolnim selima što je puno značilo za raspoloženje boraca i naroda u ratnim uslovima. Nakon nemačke ofanzive i Kraljevački partizanski odred je krenuo sa povlačenjem pa su muzičari-partizani bili prinuđeni da ostave svoje kabaste instrumente u selu Loznica kod Čačka. Kasnije, tokom sukoba u zapadnoj Bosni, u leto 1942. godine prilikom oslobođenja Livna pored većih količina oružja, municije i ostale opreme, u ruke partizana su pali i kompletni duvački instrumenti. To je iskorišćeno da se duvački orkestar ponovo pokrene, pa su počele probe. Kako su neki muzičari poginuli, a drugi se nalazili van bataljona bilo je potrebno naći zamene, a kako je taj problem rešen dolaskom novih članova, tako je muzički odred krenuo sa uvežbavanjem. Svirale su se koračnice, marševi i revolucionarne pesme poput “Marš na Drinu”, “Beograd – marš”, “Internacionala”, “Budi se istok i zapad”, “Bilećanka”, a muzičari su posebno bili ponosni na “Kraljevačku partizanku”. Bilo je i pesama koje su sami komponovali, pa su tako napisali dva fokstrota i dva tanga, od kojih su jedan nazvali “Čupavac”. Uzimali su učešće na raznim manifestacijama, svirali su za narod i svoje saborce i na taj način pokušavali da u ratnim uslovima stvore normalnije okruženje. Kasnije, nakon rata, u čast ove hrabre čete datum prelaska preko mosta i pridruživanje partizanima je proglašen Danom vatrogasaca (u pojedinim izvorima se tvrdi da su vatrogasci izašli 26. septembra).

Herojski čin mladih vatrogasaca je poslužio kao inspiracija za igrani film “Orkestar jedne mladosti”, snimljen 1985. godine u režiji Svetislava Pavlovića, uz niz značajnih glumačkih imena. Iako pripada filmovima sa partizanskom tematikom, “Orkestar jedne mladosti” je lišen preterane patetike, izvikanih parola i klišeiziranog prikaza partizanskih boraca. Kao što je propratni materijal izvršnog producenta “Avala filma” govorio, u filmu nema mnogo pucnjave i pirotehnike, već je to priča o izrastanju običnih mladića u heroje, uz sve njihove ljubavi i koncerte.

Priča o ovim mladićima na žalost nije poznata mnogim Kraljevčanima, a u zgradi bivšeg Vatrogasnog doma se sada nalazi rok klub. Sumnjam da iko od rokera koji posećuju taj klub znaju šta se dogodilo daleke 1941. godine ispred njihovog omiljenog mesta okupljanja. Osim bronzane table sa imenima poginulih vatrogasaca ništa drugo ne govori o tom događaju. Zašto zgrada od istorijskog značaja za grad nije privedena nameni ostaje pitanje čiji se odgovor sam nameće. Izgleda da u atmosferi opšte revizije istorije, insistiranje na partizanskoj slobodarskoj tradiciji gubi smisao, jer se traže novi politički podobniji heroji. Ali ove heroje ne treba izmišljati, oni su stvarno postojali.

Heroji nisu zaboravljeni, a tome svedoči fotografija koja je nastala danas u Kraljevu. Na njoj se vidi orkestar, koji uz pesmu obeležava ovaj važan istorisjski trenutak.

Na današnji dan ’41. je ceo Vatrogasni orkestar svirajući nasamario okupatora, prošao blokadu grada i otišao u partizane.
Još uvek se slavi. pic.twitter.com/6ZVPzmTmSu

— Vladan (@bagraubica) September 27, 2017

(Espreso.rs/Akuzativ.com)

Espreso.RS | Izvor Vesti

Можда ти се свиди

Оставите коментар

15 − 10 =