Глумица ретко прича о приватном животу, зато смо о томе каква је приватно разговарали са њеним супругом и мајком, који су нам, као и комшије, открили много тога.
Глумица Аница Добра је током богате глумачке каријере, дуге 30 година, овенчана престижним признањима и најлепшим критикама. Недавно су је у Скопљу наградили за посебан допринос филмској делатности. С успесима које је низала на филмском платну и даскама које живот значе Аница је упоредо водила породични живот тежећи увек да оно што се дешава ван светла рефлектора остане непознаница. У интервјуима које је спорадично и врло селективно давала, глумица није говорила о супругу, браку и породици.
– Пуштам да моје улоге говоре о мени, а о приватном животу не волим да причам – истицала је Аница.
Зато смо одлучили да о овој враголастој глумици мангупског шарма разговарамо са комшијама, мајком и супругом. Иако на Дорћолу има стан у којем живи са супругом Мићом Софтићем, она већину слободног времена проводи у Гроцкој, далеко од градске вреве, на бајковитом имању које је средила за мајку Ану.
Мића за медије никада није рекао ни реч, али прави преседан, те на питање каква је Аница супруга, одговара:
– Она је најбоља жена. Нема боље… али није код куће. Дошла је касно из Македоније и мислим да је јутрос отишла у Гроцку код мајке – каже он, и тако нас је усмерио ка обронку Београда.
На путу ка породичној кући срели смо и Аницу како џипом једри кроз сокаке, а њена мајка дочекала нас је срдачно.
– Последњих неколико година сам највише овде, прија ми. Унука Мина обожава да дође, а Аница кад има времена, много је заузета послом. Ево била је у Македонији и примила награду. Не могу да кажем да ми не прија кад је хвале и награђују, то сматрам њеним позивом, али не и нечим најбитнијим у животу – каже Ана, и открива да Аница није имала узоре у породици кад је реч о глуми, а због маминог посла је четири године пред пунолетство провела у Франкфурту, где је Ана радила на аеродрому.
– Била сам сама са њих двоје, завршавала факултет, радила, а помоћ нисам имала – каже жена од које је Аница очигледно наследила лепоту јер у 87. години Ана је витална и пуна живота.
Ана не крије да је њен бивши супруг изненада напустио породицу због друге жене:
– Њен отац је у Ираку нашао другу жену и отишао од нас. Једном годишње деца су ишла код њега. Није се после ни мешао у њен избор занимања. Остали су у контакту до његове смрти.
Ана признаје да није била срећна због ћеркине одлуке да постане глумица.
– Кад сам се вратила из Немачке, Аница је имала завршену немачку гимназију и уписала је Вишу туристичку школу. Кад је била на последњој години, рекла ми је: „Мама, ја нећу да завршим то. Уписаћу глуму.” За мене је то би шок – присећа се Ана.
Свесна да се милиони људи диве њеној ћерки због лепоте, шарма и глумачких остварења, Ана каже да у породици Аница није имала статус звезде.
– Њену популарност смо схватили као њен посао. Никада није била у облацима, а ни ми. Она је вредна и истрајна кад нешто жели. Упорна је и није чекала да јој падне с неба, него је радила на себи. То је пут ка успеху. Овде се углавном сунча и одмара од свега у тишини јер заиста много ради. Нема времена за дружења мимо бранше и мир јој увек добро дође јер је глума умни посао пре свега – истиче мајка глумице, коју је више гледала у позоришту него на филму.
– Нисам волела да гледам ћеркине филмове, док сам на представе радо ишла. И сада идем да гледам кад уради нову представу, али не на премијеру. Једноставно нисам могла да гледам Аничине филмове где има насиља. Филм „Дежаву” сам почела четири пута гледам, али никако нисам могла до краја да одгледам, упркос свесности да је то само филм. Не могу и тачка. Више сам гледала њене немачке филмове, они су лакше тематике – каже госпођа Ана.
За ћерку каже да није слаткоречива.
– Аница ме не хвали, само ме критикује, али то ми не смета. Више би ми сметала хвала која није истинита. Уме да ми замера за неке обичне ствари, што сам овде посадила цвет, а не онде, што сам нешто ставила на погрешно место. Не најављује се када долази овде јер каже може да дође у своју кућу кад год пожели – каже Ана осмехујући се.
На крају нам је госпођа Ана открила и да је Аница однедавно вегетаријанац.
– Аница зна да кува, али оно што је некада била више није. Сад је прешла у вегане и онда је то скроз друга кухиња.
Комшије кажу да им помаже када тегле воду са бунара
Скривена и модерна грађевина у Гроцкој налази се на крају једног малог сокака, са погледом на Дунав. Аницу и њену мајку комшије воле.
– Виђам и Мину, која је израсла у прелепу девојку и сад има дечка. Једино никад не виђам мужа Аничиног. Давних година он је долазио, овде сам чула гласине да су се разводили, али нисам у то залазила. Ана је мало своја и повучена. Поприча преко капије са светом и храни често Гарија, нашу заједничку куцу. Има један Босанац ту који их слуша и уради и донесе им шта год да затреба – прича Јелена Шћепановић, једна од првих комшиница познате глумице, и додаје:
– Овде није стигао водовод, а воде нема да се направе бунари, имамо заједничку воду горе на главном путу. Аница кад пролази туда обавезно застане да поздрави мештане и повезе некога ко иде пешке и носи нешто или је стар.
А. П. Блиц
