Установљен је Божићни пост, као и други вишедневни постови, током првих векова хришћанства, те га већ у IV веку помињу Свети Амвросије Милански, Филистрије и блажени Августин, док је у V веку о Божићном посту писао Лав Велики, а ради очишћења нашег покајањем, молитвом и постом пре дана Христовог Рођења како би га дочекали чиста срца, душе и тела, и принели Му наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење. Трајање поста није било у почетку једнако за све хришћане, те су неки постили седам дана, а други нешто дуже, па су на сабору 1166. године, одржаног за времена константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила, одређено за све хришћане да посте 40 дана уочи великог и најрадоснијег празника Рођења Христовог. По строгости Божићни пост пореде са Апостолским постом, односно Петровским постом, који је посвећен Светом Петру и Павлу, те се на води пости понедељком, средом и петком, уторком и четвртком се разрешава на уљу, док се суботом и недељом разрешава на уљу и риби.
За празник Ваведења Пресвете Богородице (21. новембар/4. децембар) разрешено је на рибу без обзира који је дан у недељи. Строжије се пости последња седмица поста, када нема разрешења на рибу, а најстрожији пост је 24. децембра/6. јануара на Бадње вече, ноћ уочи Божића.
Ове године Божићни пост почиње у дан четвртак, а дан пре почетка поста је среда 14./27. новембар, те се и тог дана постило. За време поста, а и свим другим данима, осим хране, битније је пазити на своје помисли и дела, како друге не бисмо ражалостили и хотимично или нехотимично чинили лоша дела и говорили лоше речи. Осим поста, и покајањем и исповешћу чистити себе, те читати молитве, а добро пазити и на речи молитви, као и оних које читају свештеници пре и после причести. Молитва пре Светог причешћа Светог Јована Златоустог Верујем, Господе, и признајем, да си Ти заиста Христос, Син Бога живога, који си дошао у свет да спасеш грешнике, од којих сам први ја. Још верујем да је ово пречисто Твоје Тело, и да је ово пречиста Твоја Крв. Стога Ти се молим, смилуј се на мене и опрости моје грехе, хотимичне и нехотимичне, учињене речју, делом, свесно и несвесно.
Удостој ме да се неосуђено причестим Твојим светим тајнама, за опроштење грехова и на живот вечни. Амин. Прими ме данас, Сине Божији, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати Тајну непријатељима Твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: Помени ме, Господе, у царству Твоме. Молитва после Светог причешћа Светог Јована Златоустог Твоје свето Тело, Господе Исусе Христе Боже наш, нека ми буде на живот вечни, и пречасна крв Твоја на отпуштање грехова. Ово причешће нека ми буде на радост, здравље и весеље; и на Твом страшном другом доласку удостој ме грешника да станем с десне стране славе Твоје, заступништвом Пречисте Мајке Твоје и свих светих Твојих. (Молитве из Православног молитвеника четвртог – репринт издања штампаног поводом 800 година манастира Хиландара, а по благослову братства манастира Хиландара, у чијој је основи издање Молитвеника штампаног по благослову блаженопокојног патријарха српског Варнаве у Сремским Карловцима 1935. године, са допунама по предлогу и благослову проигумана оца Никанора Хиландарца.)
