Pouke Svetog vladike Nikolaja Velimirovića: „Od svih molitava na ustima Srba nije li najčešće molitva: pomozi Bože i Bogorodice? Poštovanje Bogorodice ukorenjeno je i u duši najbolje inteligencije narodne. Kad je naš najveći narodni pesnik Vladika Rade umirao, on je potražio ikonu Svete Bogorodice iz Cetinjskog manastira. Zaplakao se nad njom, celivao i uzviknuo: Presveta Bogorodice, spasi me!“
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svakog 15. avgusta po julijanskom kalendaru, odnosno 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru, proslavljaju praznik Uspenija Presvete Bogorodice, poznat i kao Velika Gospojina, kada se prema Jevanđeljima Presveta Bogorodica vaznela na Nebo.
Presveta Bogorodica, nakon što je bila očevidac muka na krstu Gospoda Isusa Hrista, njenoga Sina, koji ju je tada predao na čuvanje Svetom Jovanu Bogoslovu, i Njegovog Vaskrsenja, poživela je još dugo u molitvi iščekujući dan kada će se pridružiti Sinu svome. Kada je vreme njenog upokojenja bilo blizu, javio joj se Arhangel Gavrilo i blagovesti joj da će za tri dana da se upokoji, što je nju veoma obradovalo, te je poželela da još jednom vidi sve apostole i pozdravi se sa njima. Želja joj beše ispunjena i kada su se apostoli oprostili od nje, predade ona svoju dušu Gospodu.
Kovčeg u kojem je Bogomajka počivala preneli su, u pratnji mnoštva hrišćana, u Gestimaniju u grobnicu njenih roditelja Svetih Joakima i Ana, dok se miomiris iz njega širio.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičinih praznika i zadnji je dan četrnaestodnevnog posta.
Praznovanje Velike Gospojine počelo je od IV veka u okviru kolektivnog praznika Sabora Presvete Bogorodice (26. decembar/8. januar), a kao samostalni praznik uveden je od VI veka u Jerusalimu, po želji cara Mavrikija, koji je 15./28. avgusta pobedio Persijance.
U jednom jerusalimskom kanonaru iz VII veka pronađeno je da je bazilika u Gestimaniji podignuta za vreme cara Markijana bila posvećena Uspenju Presvete Bogorodice.
Troparь Uspeniя, glas 1.: V Roždestve devstvo sohranila esi, vo uspenii mira ne ostavila esi, Bogorodice, prestavilasя esi k životu, Mati suщi Života: i molitvami Tvoimi izbavlяeši ot smerti duši naša.
(Tropar, glas 1.: V roždestvje djevstvo sohranila jesi, vo uspeniji mira ne ostavila jesi, Bogorodice. Prestavilasja jesi k životu, Mati sušči Života, i molitvami Tvojimi izbavljaješi ot smerti duši našja.
Tropar, glas 1.: Rađanjem si sačuvala djevstvo, a smrću nisi ostavila svet, Presveta Bogorodice. Prešla si u život, Mati Pravog Života, i Svojim molitvama izbavljaš od smrti duše naše.)
Kondak Uspeniя, glas 2.: V molitvah Neusыpaющuю Bogorodicu, i v predstatelьstvah nepreložnoe Upovanie grob i umerщvlenie ne uderžasta: яkože bo Života Materь k životu prestavi vo utrobu Vselivыйsя prisnodevstvennuю.
(Kondak, glas 2.: V molitvah neusipajuščuju Bogorodicu, i v predstateljstvah nepreložnoje upovanije, grob i umerščvljenije ne uderžasta, jakože bo Života Mater, k životu prestavi, vo utrobu vselivijsja prisnodjevstvenuju.
Kondak, glas 2: Ne savladaše grob i smrt Presvetu Bogorodicu, Neumornu u molitvama i u posredništvu Neizmenljivu Nadu, jer je Mater Života preselio u život Onaj Koji se uselio u utrobu uvek devojačku.)
