877
Српска православна црква и њени верници сваког 22. јула по јулијанском календару, односно 4. августа по грегоријанском календару, обележавају дан посвећен Светој Марији Магдалини – Благој Марији, мироносници равноапостолној.
Рођена је Света Марија у месту Магдали, покрај језера Генисаретског, па је зато и прозвана Магдалина. Беше она из племена Исахарова и мучена од седам злих духова од којих је избави Господ Исус Христос, те је учини здравом, а она постаде верна следбеница и служитељица Господња за време Његовог земног живота, као и сведок Његовог страдања на крсту, док стајаше уз Пресвету Богомајку на брду Голготи (Калварији).
Након што Господа сахранише у гроб три пута Га је Света Марија Магдалина посећивала и два пута после васкрсења Господњег Га је видела. Прва посведочи Његовом васкрсењу, а потом, када беше уз жене мироснице дошла до гроба Господњег, опет посведочи да је Господ Исус Христос васкрсао (Јеванђеље по Матеју 28, 1-20)
Света Марија Магдалина отишла је у Рим код цара Тиберија да оптужи Пилата за неправедну осуду Господа Исуса Христа и тада цару предаде црвено јаје, те га поздрави најрадоснијим од свих поздрава: Христос Васкресе!
Цар је примио тужбу и Понтије Пилат би пребачен из Јерусалима у Галију, где би у немилости царској и где сконча од тешке болести.
Вратила се Света Марија из Рима у Ефес и Светом Јовану Богослову помагаше у проповедањеу Јеванђеља, што чињаше са великом љубављу и преданошћу, као прави Христов апостол.
Преминула је мирно у Ефесу и сахрањена је, по предању, у истој пећини у којој беху и оних седам младића успаваних на стотине година, те потом оживеше и умреше.
Пренете су њене мошти у Цариград, а близу Гестиманског врта налази се руски храм посвећен овој светици.
Тропар, глас 1.: Христу нас ради от Дјеви рождшемусја, честнаја Магдалина Марије, посљедовала јеси, Того оправданија и закони храњашчи: Тјемже днес всесвјатују твоју памјат празднујушче, грјехов разрјешеније молитвами твојими пријемљем.
(Тропар, глас 1.: Господу Христу Који се од Дјеве родио, следила си часна Марија Магдалена, Његове наредбе и законе сачувавши: Зато данас твоју свесвету успомену празнујемо, и опроштај грехова добијамо твојим молитвама.)
Кондак, глас 3.: Предстојашчи, преславнаја, у Креста Спасова, со иними многими, и Матери Господњи состраждушчи, и слези точашчи, сије в похвалу приношаше глагољушчи: Что сије јест страноје чудо, Содержај всју твар пострадати изволи: Слава державје Твојеј.
(Кондак, глас 3.: Стајала си, преславна Марија, под Крстом Христовим, са другим женама мироносицама, тешећи у болу Матер Божију, и лијући сузе, које си у похвалу приносила, говорила си: Како је то необично чудо, Онај Који у рукама држи сву творевину, добровољно страда: Слава власти Твојој, Христе.)
