Косово прогласило независност – 2008. године
Међународни статус Косова и Метохије је и даље под знаком питања. Званично, Косово и Метохија је покрајина Србије, али Србија нема суверену власт над регијом.
Европска унија је 16. фебруара 2008. одлучила да покрене „Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији – ЕУЛЕКС КОСОВО“, а 17. фебруара 2008. органи привремене самоуправе на Косову и Метохији, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД, донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије.
Србија је одбацила ову декларацију, а Генерална скупштина Организације уједињених нација је резолуцијом А/63/Л.2 усвојеном на предлог Србије 8. октобра 2008. захтевала саветодавно мишљење Међународног суда правде о њеној легалности. Независност Републике Косово признаје 106 од свеукупно 193 чланица Организације уједињених нација.
Војно-технички споразум из Куманова 1999. године, регулисао је смернице повлачења Војске Југославије и српске полиције са територије Аутономне покрајне Косово и Метохија. Администрационе послове обављају Уједињене нације без учешћа Србије (резолуција 1244 Савета безбедности од 10. јуна 1999.). Власт има УНМИК.
УНМИК је до сада направио привремену скупштину, привремену владу и канцеларију привременог председника које чине законодавно и извршно тело под контролом УНМИК-а. Контрола сигурности (унутрашњи послови), судски систем и спољни послови су и даље под пуном контролом УНМИК-а.
Статус покрајине још није одређен, а преговори око статуса покрајине одржавали су се током 2006. године у Бечу између Владе Републике Србије, привремених институција на Косову и Метохији и Уједињених нација. Дана 16. фебруара ЕУ је одобрила слање мисије владавине права.
Деветнаестог априла 2013. године у Бриселу потписан је Бриселски споразум којим је влада Републике Србије на челу са Ивицом Дачићем и првим потпредседником владе Александром Вучићем већину ингеренција пренео на привремене институције на Косову, што је већи део српске опозиције сматра кршењем Устава републике Србије и издајом интереса Србије. Из тих разлога су Срби са Косова и Метохије 4. јула 2013. године У Звечану основали привремену Скупштину аутономне покрајине Косово и Метохија, позивајући се на Устав РС.
Остали догађаји на данашњи дан:
1600. Италијански филозоф, астроном и математичар Ђордано Бруно спаљен у Риму као јеретик, на основу пресуде Инквизиције.
1653. Рођен италијански композитор и виолиниста Арканђело Корели, оснивач болоњске виолинске школе и најзначајнији италијански композитор барокних дела за гудачке инструменте у XВИИ веку.
1673. Француски комедиограф и глумац Жан Батист Поклен Молијер умро пошто му је позлило на позорници док је играо у својој комедији „Уображени болесник“. Један од највећих светских комедиографа, написао више од 30 позоришних комада.
1836. Указом кнеза Милоша Обреновића, у Букурешту основано прво српско дипломатско-конзуларно представништво под називом Српска агенција. Шеф агенције био Михајило Герман, секретар Јован Гавриловић.
1856. У Паризу умро немачки песник Хајнрих Хајне, један од највећих лиричара XИX века. Његова поезија сматра се врхунским достигнућем немачког романтизма, извршила огроман утицај на европско песништво.
1864. Јужњачка подморница Ханли у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини торпедом потопила северњачки брод Хустаник, што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања.
1909. У тврдјави Форт сил у Оклахоми умро индијански поглавица Гојатлај, познатији као Џеронимо, последњи поглавица Апача. Као вођа апачког племена Чирикахуа предводио неколико индијанских устанака, а 1886. се предао војсци САД.
1916. Британске и француске трупе заузеле, у И светском рату, Камерун, немачку колонију у Африци.
1966. Француска лансирала свој први сателит са полигона у Сахари.
1972. Доњи дом парламента Велике Британије усвојио закон о приступању Велике Британије Европској заједници.
1979. Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера Кина напала Вијетнам. Три седмице касније присиљена да повуче трупе.
1982. Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе оптужио некадашњег саборца Џошууу Нкома за учешће у завери и искључио га из Владе. Мугабе и Нкомо седамдесетих година водили заједничку борбу против расистичке владавине белаца у Јужној Африци.
1990. Чехословачка комунистичка партија искључила из чланства бившег председника државе Густава Хусака, бившег премијера Љубомира Штроугала и 20 функционера који су дошли на власт после совјетске интервенције у Чехословачкој 1968.
1992. Генерални секретар Уједињених нација Бутрос Бутрос Гали препоручио размештање 13.000 припадника мировних снага светске организације на територији СФРЈ.
1995. Албанци у Тетову, у Македонији, почели масовне демонстрације због одбијања власти да призна илегални Албански универзитет у том граду. У сукобима с полицијом погинуо један демонстрант, доста њих повређено.
1999. Током албанско-српских преговора у Рамбујеу код Париза НАТО усвојио оперативни план за упућивање војних снага на Косово, „Заједнички чувар“. Начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковник Драгољуб Ојданић, наредио јачање борбене готовости јединица Војске Југославија и предузимање мера за заштиту државне границе и одбране интегритета земље.
2002. Преласком на евро Француска се опростила од франка, који је 641 годину био национална валута.
2003. По налогу хашког Трибунала, на Косову ухапшена три припадника расформиране Ослободилачке војске Косова и изручена том суду. Ухапшени Харадин Баља, Исак Муслиу и Агим Муртези. Прво хапшење особа по налогу тог суда које је обавио КФОР. Против Муртезија суд повукао оптужницу због замене идентитета.
2003. У паничном изласку из једног ноћног клуба у Чикагу 21 особа погинула, око 50 их повређено.
2004. У 83. години умро бивши председник Мексика Хосе Лопез Портиљо.
2006. Око 1.800 људи прогутало је блато на једној фарми на истоку Филипина.
2008. Косово је једнострано прогласило независност. До краја 2008. Косово су признале 53 државе, међу којима су САД, Аустралија, Авганистан, Турска, Албанија, Сенегал и 20 земаља чланица Европске Уније.
2009. У Трибуналу УН-а у Пном Пену (Камбоџа) почело је суђење Каинг Гуек Еави, првом од пет лидера црвених Кмера, одговорних за смрт више од 1,7 милиона људи.
Аутор:
