Варош која ми се одмах допала. Не постоји неки ваљани разлог за то. Једноставно ми је легла. Можда зато што су улице биле препуне лепих и насмејаних људи, или нешто треће… Не знам…
Као и увек, неоптерећен временом, реших да прво нађем смештај. Сместио сам се близу центра вароши.
Спремао се вашар. Вредни момци су већ до краја дана поставили све могуће. Ту су били разно разни шатори, рингишпили, цео луна парк са пратећим елементима. Увече је већ све трештило.
Кренула је и жива музика. Музика је била лагана, углавном обраде неких хитова и реших да још мало поседим.
За суседним столом, седела је једна згодна плавуша. Нисам могао а да не загледам њено тело, иако је седела са неким људима који су били обучени ко на свадбу да су кренули.
Музика је трајала дубоко у ноћ. Ја сам остао због те плавуше. Посматрао сам је цело вече како кокетира са мушкарцима са којима је села. Видела је у пар наврата да је посматрам. У једном тренутку ми је намигнула и ја сам се некако постидео.
Музика се већ спаковала, ја сам кренуо ка стану где сам одсео. Ту на пола пута од вашара до стана, сусрео сам њу… Прва ми је пришла, пружила ми руку и представила се, започели смо причу.
Рекла је да је локални сужбеник и да су оно за столом били њени претпостављени са којима се посебно смара сада када је вашар. Причали смо толико дуго, да је већ почело да свиће..
– Знаш шта? Хајде ти дођи сутра код мене на вечеру, па ћеш ми уз јело и пиће све објаснити.
– Може.
– Ево ти адресе – рече она и на брзака исписа своју адресу на салвети – чекам те у седам.
Гледао сам је у заносно тело док је одлазила. Још само да је фаца била мало боља. Али ко мари… нека само буде секса сутра.
……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Сутрадан сам се пробудио касније него иначе. Решио сам да прошетам мало и нађем неку продавницу где бих купио неко вино за вечерас.
Био је леп дан. Шетао сам тако и загледао около. На изласку из стана угледах преко пута продавницу. Ушао сам унутра уз карактеристичан звук звонцета на вратима. Осврнуо сам се и умало не падох с ногу. За пултом је стајала она. Зашто ми је рекла да је службеник а радни у продавници. Мени је то свакако свеједно помислих и кренух ка њој. Међутим, она иако је гледала у мене и чак ме поздравила, деловала ми је некако чудно. Као да се не познајемо. Пришао сам до пулта, стао наспрам ње и значајно руком показао на себе:
– Ћао, то сам ја… Дуле…
Грлено се насмеја и забаци косу уназад.
– Грешка… – рече она – Ја сам њена прјатељица.
Мора да сам у том трнутку изгледао као да ме је неко изненада ногом шутнуо у дупе.
– И.. извини… – замуцах – нисам ни знао да има пријатељицу која личи на њу…
– Нема везе, навикле смо на такве ситуације. А ти си?
И ту јој ја укратко објасним одакле се знам са њеном другарицом. Наравно, и кажем јој за вечеру.
– Аха, а то је вино за вечерас, претпостављам…
– Да.
– А да ли сам и ја позвана на ту вечеру?
– Што се мене тиче није проблем, али мислим да ипак треба да питаш другарицу…
– Не брини ти за њу… Нас две све делимо подједнако – рече она двосмислено.
Ту смо се поздравили и ја изађох на улицу. Толико сам био збуњен догађајем да сам заборавио да купим вино за вечерас, али се нисам враћао.
Увече, нешто пре седам, отишао сам на њену адресу. Зазвонио сам и врата ми отвори она… Или не…
– Здраво… – рекох несигурно.
Она се насмеја па рече:
– Здраво, ја сам. Рекла ми је другарица за данашњи ваш сусрет. Хајде уђи.
Ушао сам у прелепу дневну собу. Цела тематика декорације је била посвећена музици. У једној од фотеља је седела њена другарица и смешила ми се. Сада када су заједно ипак видим и да не личе толико. Она оде до кухиње, а ја се поздравих са другарицом. У то се зачу глас из кухиње. Позвала је другарицу да јој нешто помогне.
Остао сам на тренутак сам у соби и помислио: ”О Боже, хвала ти на овом дивном поклону. Нисам се ни надао да ћу имати прилике да смувам две другарице истовремено. Знам да сам до сада имао среће у животу и више него што сам заслужио, али испуни ми још само ову жељу и стрпај их у кревет са мном. Па после ако треба нека ђаво дође по своје.”
Да. Био сам она врста човека која је од живота узимала све што му се пружи не размишљајући на последице. Такав сам.
Тада су се њих две појавиле из кухиње носећи у рукама посуде са вечером. На себи су имале неке полупровидне кућне хаљине. Једна је носила розе, а друга светло плаве боје. Испод хаљине су се провидели њихови брусеви тангице. Тај призор ме је већ напалио. Изгледа да ће ми се жеља ипак испунити. Сели смо за сто.
Уз вечеру и пиће атмосфера се је скроз опустила…Све време смо се смејали и зезали на њен рачун, а њих две су се задовољно кикотале.
Мом искусном оку није промакло ни њихово кокетирање са мном. То су радиле вешто и прикривено, али довољно јасно дајући ми до знања да вечерас желе да ме искористе. Наравно, ја сам ту игру прихватио, и ускоро се у ваздуху осетила нека еротска атмосфера. Нарочито, јер се и разговор водио око тога.
Након вечере, неко је предложио да седнемо на софу. Узели смо пиће и преселили се за мањи сточић.
– Да ли ће вам сметати да се ја мало раскомотим? – упитах што због врућине, а и из разлога да им дам до знања да је скидање почело.
– Наравно да не – рекоше скоро у глас, погледаше се и значајно закикоташе.
Наставили смо са причом и пићем док ми у једном тренутку једна од њих не стави своје босо стопало у крило и рече:
– Ужасно ме боле стопала. Хајде ме мало измасирај.
– Са задовољством – рекох и прихватих се њеног малог нежног стопала. Наставили смо разговор, а ја сам масирао њено стопало. После десетак минута она замени ногу и стави ми друго стопало у крило. Овога пута безобразно га наслони на моје међуножје….
……………………………………………………………………………………………………………………………………………………
Након сат времена, коначно смо пали на кревет знојави и задихани. Лежао сам на леђима, а њих две свака са по једне стране поред мене са главама на мојим раменима. Лагано су гребуцкале моје маље на грудима и задовољно преле као мачкице.
– Тачно сам знала.
– Шта то? – упитах.
– Да момци из земље, из које долази онаква музика не могу бити лоши, некако си другачији него наши претпостављени.
– Морам рећи да сте ми вас две испуниле сан. У ствари сан сваког мушкарца…
– И ти нама нико нас овако није задовољио као ти…
……………………………………………………………………………………………………………………………………………………
Сутрадан ујутру сам након туширања напустио стан.
Оставио сам Гроцку за собом. На вашар следеће године дефинитивно ћу поново доћи..
Причу осмислио:
Ернесто де ла Серна
