Почела је да ради као секретарица у локалном одбору једног предузећа и већ се осећала као риба у води.
Стварно сам имала среће, помисли, овде су људи заиста љубазни и желе помоћи новом члану тима, а нови директор је прави господин у сваком смислу, чини ми се да можемо имати професионални однос.
Уловила је себе како размишља заваљена у удобној фотељи своје мале канцеларије.
Сјајно место секретарице пружало јој је низ погодности. Она је једноставно непремостива баријера сваком ко жели да дође у контакт са шефом. Мисли су јој постајале узавреле, док их није прекинула звоњава телефона. Звао је лично он, шеф. Узела је телефон лагано и прихватила позив.
-Изволите господине директоре.
-Дођите до мене, морамо поразговарати о извештају који сте имали да ми припремите.
-Да, да свакако господине, долазим одмах.
Док је прекидала везу, сетила се да је на извештај тотално заборавила. Он јој је дао први велики задатак, а она је забрљала. Али, шта је чекао до сада, када ме зове на крају радног времена, помислила је.
Уф, можда сам нешто гадно упрскала, не треба ми то сада, а можда је и све ок. Мисли су јој се ређале једна за другом док је прилазила шефовој канцеларији. Пред шефовим вратима проверила је да лу су јој дугмад на кошуљи како треба, раскопчана до трећег. Ушла је са роковником и оловком…
Стала је преко пута његовог радног стола. Ни сувише близу, ни предалеко. Баш толико да он без проблема може видети њену целу фигуру. Није подизао поглед са извештаја који су поднели остали, није понудио ни да седне на софу која се налазила иза њених леђа. Звук тишине парао јој је уши као најгласнији прасак експлозије и изгледало јој је да ту стоји читаву вечност.
Подигао је главу и погледао је. Осетила је да је комплетно скенира својим продорним погледом. Овај пут то није био онај скривени, брзи поглед који ће овлаш захватити њен деколте и шармантно дотакнути руке.
Посматрао је полагано, од главе до пете. Највише се задржао на „магичном простору“ између три дугмета. Осетила је лагану дрхтавицу а безброј искрица прострујило је њеним телом.. Устао је без речи и у трену се нашао иза њених леђа. Могла је да осети његов топао дах на врату, чак јој се учинило да је својим образом дотакао њену косу.
-Ви сте прилично сигурни у себе, рече.
-А да ли је то баш све што желите, додаде готово шапатом.
Она га је изврсно чула јер је његове усне готово приљубио уз њене уво.
-Овај јесте… мислим није.. како то мислите? Глас јој је дрхтао од узбуђења али је покушала да задржи присебност.
-Мислим баш онако како и ви мислите.. Док је то изговарао ухватио је нежно за руке и окренуо ка себи. У тренутку, могли су се дотаћи уснама. Били су толико близу да је осетила његов чврст уд на њеном боку. Тада се он завали у широки кожни наслон и у истом моменту, не пуштајући јој руке, повуче је ка себи. Није се опирала, одлучила је да се препусти овој игри.
-Клекни на колена, нареди и она се у трену нађе на поду између његових благо раширених ногу…
Уследиле су разне наредбе, а она је само брже и јаче почела јецати од задовољства.
Прибијао је уз себе јако, а она је била ван себе.
-Напуни ме, хоћу да ме напуниш, вриштала је као луда.
-А не тако малена, за тебе имам посебну награду, сачекај још мало јако само близу.
Док је то изговарао уз дубоке уздахе, она се губила у меденом вртлогу страсти.
Изненада је престао и његов чврсти уд се нашао у њеним устима. Уз гласне урлике, осетиле је млаз који се слива у њеним устима. Једноставно није имао где, морала је да га прогута. Уста су јој била пуна вреле слузи, а са лица, очију, усана и груди котрљале су се капљице његовог нектара.
Исцрпљени, осталу су у том клинчу неколико минута.
-Да тачно, ви сте прилично сигурну у себе, рече тихим гласом док се подизао са софе.
-Наравно господине директоре, ја ћу се увек трудити да задовољим захтеву, додала је уз осмех.
Посматрала га је док се облачио. Навлачио је панталоне и покушавао је да све врати на своје место. Радио је то веома педантно. Напросто је уживала гледајући тај мушки ритуал везивања и намештања кравате.
-Ето, рече када је завршио и окрете се ка софи на којој је лежала гола.
-Ах, наравно, нисам заборавио, извештај вам је и више него добар, рече.
-Јако сам задовољан вашим залагањем и знањем. Док је то изговарао лагано приђе кожном наслону, узе је за руку и нежно пољуби.
-Пред вама је сјајна каријера, само тако наставите, благо рече и у знак одобравања срдачно потапша њену чврсту задњицу.
-Хвала господине директоре, ја ћу се свакако трудити да оправдам ваше поверење, изговорила је док је навлачила гаћице и скупљала разбацану одећу.
-Драго ми је да са сам у стању задовољити ваше критеријуме, рече закопчавајући кошуљу, наравно само до трећег дугмета јер је сада сто посто сигурна да је тако најбоље.
-Па као немате још неких потреба, мислим ако смо завршили са извештајем, да ли могу ићи, упитала је службено.
-А свакако, свакако, то би за данас било све. Видимо се сутра. И ја бих морао кренути јер сам обећао супрузи неку породичну вечеру. Неки њени рођаци, да вас сада не оптерећујем са тим.
Пријатно вече господине директоре, рече она док је напуштала његову канцеларију уз мазно љуљање кукова, тако да је јасно могао чути шуштање њених чарапа док су се њене бутине додиривале приликом сваког корака. Знала је да гледа у њену чврсту, заносну задњицу и да је попут леопарда скривеног у сенци заседе, спреман је поново зграбити. Међутим, како је дан одавно одмакао, и она је осећала благи умор и у мислима је била окупирана топлом купком.
Из тог разлога, његово службено: И вама госпођице у овом тренутку јој је више одговарало.
До сутра свакако, а биће још извештака и реферата, битно је да је успешно апслолвирала свој „први“ велики задатак.
Причу осмислио:
Жељко Маторчевић
