Međutim, The Conversation piše da milioni ljudi izbegavaju seks, odnosno da su u jednom trenutku svog života iz jednog ili drugog razloga apstinirali. Šervin Asari je psihijatar na Univerzitetu Mičigen i pokušava da otkrije zašto ljudi izbegavaju seks i kako apstinencija utiče na njihovo zdravlje.
– Dok se naše društvo fokusira na često praktikovanje seksa, ne znamo dovoljno o posledicama apstiniranja od seksa – upozorava Asari.
Što više, to bolje?
Istraživanja su pokazala da su ljudi koji često imaju seksualne odnose srećniji ali i da su zadovoljniji svojim životom. Nasuprot tome, oni koji se retko upuštaju u seks često pate od psiholoških problema kao što su nemir, napetost i depresija.
Američki seksolog Alfred Kinzi je u svojoj knjizi „Seksulano ponašanje žena“otkrio da 19 odsto odraslih osoba nema seks. Ta pojava varira zavisno o polu i bračnom stanju odrasle osobe, međutim oženjeni muškarci gotovo nikad ne provedu duži period bez seksa.
Druga istraživanja potvrđuju da žene češće izbegavaju seks od muškaraca. Čak 40 odsto žena je reklo da je u jednom trenutku u svog života izbegavalo seks. Kao razloge su navodile bol tokom seksa i smanjeni libido.
Kada je reč o mladim osobama, više tinejdžerki od tinejdžera apstinira od seksa.
Takođe, verovatnije je da će žene koje su bile zlostavljane tokom detinjstva izbegavati seks. Trudnice izbjegavaju seks jer se boje pobačaja i povređivanja fetusa, ali znaju odbiti seks zbog nedostatka želje i umora.
Muškarci najčešće izbegavaju seks zbog erektilne disfunkcije, hroničnih zdravstvenih problema i nedostatka prilike.
Zdravstveni problemi su najčešća prepreka
Istraživanja su pokazala da i muškarci i žene najčešće odbijaju seks zbog zdravstvenih problema. Tako na primer srčani bolesnici izbegavaju seks jer se boje infarkta.
Hronični bolovi smanjuju uživanje u seksu i direktno ograničavaju broj pozicija koje par može isprobati. Depresija i stres takođe mogu dovesti ljude do apstiniranja.
Dijabetes i gojaznost smanjuju seksualnu aktivnost zbog uticaja na želju. Šećerni bolesnici često pate od erektilne disfunkcije dok gojazni ljudi izbegavaju seks jer im slika o telu uništava intimnost.
Poremećaji ličnosti, zavisnost i nedostatak ili nekvalitetan san smanjuju želju za seksom. Osobe koje piju lekove protiv napetosti i depresije smanjuju libido i seksualnu aktivnost te samim tim povećavaju mogućnost izbegavanja seksa.
Naposletku, niski nivo testosterona kod muškaraca i nedostatak dopamina i serotonina kod muškaraca i žena mogu smanjiti želju za seksom.
Društveni i emotivni faktori
Samoća smanjuje vreme koje ljudi provode sa drugim ljudima, a vreme provedeno sa drugim ljudima povećava mogućnost za intimom. Usamljeni se pojedinci nekada okreću pornografiji, a ona može negativno uticati na seksualni život u budućnosti.
Mnoge starije odrasle osobe se ne upuštaju u seksualne odnose zbog sramote i griže savesti ili zbog mišljenja da su ‘prestari za seks’.
Ima li rešenja?
Asari rešenje za apstinenciju vidi u razgovoru o seksu, što sa doktorima, što sa drugim stručnjacima. Neka istraživanja su međutim pokazala da lečnici tu temu nerado otvaraju sa svojim pacijentima dok su pacijenti rekli da bi rado odgovorili na doktorova pitanja o seksu.
Neki od zdravstvenih problema koji ljude teraju na apstiniranje mogli bi se rešiti tokom razgovora sa lekarom. Pacijenti koji boluju od artritisa mogli bi od svog doktora dobiti upute o pozicijama koje su bolje za njih.
– Kultura „ne reci, ne pitaj“ mora postati „reci, pitaj“ – zaključuje Asari.
