Моја најбоља пријатељица и њен дечко недавно су се уселили у нови стан. Како су фанатици за друштвене игре, често викендом организују нека велика дружења. Ту буде и петнаестак људи, Монопол, Човече не љути се, свашта…
Њих двоје су се упознали на факсу. Обоје су студирали право и иако је она то завршила у рекордном року, а он се још увек вуцарао на четвртој години, некако су се повезали и веома брзо почели да живе заједно.
Ја сам, признајем, била мало љубоморна на њу јер сам баш у то време раскинула са својим дечком, а она је пронашла „комад“ да ти памет стане. А уз то он још има и лове да је одмах могао да им изнајми стан. То што је четврта година права је само споредна ствар у његовом животу, има нека два успешна бизниса са стране. Тако да осим стана има и најновији Мерцедес у којем ме сваки пут након те вечери друштвених игара одвезе кући.
Никада му то није тешко, иако станујем јако далеко од њих, а викендом зна да буде и много мурије по граду. У тим вожњама причамо о свему и свачему, а увек се шалимо на рачун његове девојке… Обоје је волимо, ја као пријатељицу, а он као своју будућу жену, али мало је штреберка и никада није баш овако опуштена као нас двоје, па смо се на томе нашли. Он је специфичан по томе што има неке шале које се увек могу двојако тумачити и никада не знаш на чему си с њим. Не знаш да ли се шали или мисли озбиљно, а то највероватније чини управо зато да би видео твоју реакцију пре него што направи свој следући корак.
Тако је, ево, било и пре пар викенда када ме након вишесатног играња пантомиме поново возио кући. У близини мог стана, код великог паркинга иза једне школе, питао ме да ли сам икада некога задовољила орално у Мерцедесу. Погледао ме, насмејао се и рекао да је знатно боље него у стојадину. Ја сам прихватила ту његову шалу, па сам почела да дискутујем о томе да ли је за то битан ауто или ипак можда нешто друго, а он је одједанпут зауставио ауто, откопчао панталоне и извадио полни орган. Постало ми је тада јасно да се није шалио. Хтела сам да му покажем да то сигурно радим много боље од његове девојке, а била сам уверена да јој он неће ништа од тога рећи јер је то сам иницирао. Она га, заправо, није ни заслужила.
Провела сам целу младост с њом и знам каква је била и са киме је све била, и на који начин, и није у реду да она сада има једног овако доброг и успешног вереника, а ја, ето, никога… Након пар минута потапшао ме по леђима као знак да ће да сврши и да се одмакнем, али мени није сметало. Желела сам да ми сврши у уста и да га осетим на језику како се топи.
„Ово већ дуго нисам доживео…“, рекао је врло задовољно, и додао да следећи викенд опет организују дружење и да ће ме радо касније одвести кући, а ја сам без размишљања потврдила свој долазак. Сваки следећи пут бисмо то поновили, а ја бих целе вечери била невероватно узбуђена због тога и осећала сам се као неки тајни агент који ради нешто забрањено. То ме је узбуђивало, не морам ни да говори, још стотину пута више. Ствари су се нажалост мало промениле када ме та пријатељица прошлог викенда питала да јој будем кума на свадби. Истовремено сам се осећала као шљам спрам ње због свега што сам јој до сада урадила, али била сам и љута на њега што ју је запросио иако му је са мном сваки пут било тако добро. Одбила сам тај пут његову понуду да ме одбаци до куће, али нисам сигурна да ћу још дуго издржати. Мораћу или да кажем њој шта смо радили или да наставин с тим. Ово је тренутно најгора позиција у којој се налазим. Много гора од оне када му седим у крилу на задњем седишту његовог Мерцедеса.
(net.hr)
