Ето, коначно седох мало да се дружимо, овако дигитално. А биће већ прилике и за другачија дружења када све ово прође. Елем, морам рећи да некако прсте слабије осећам од силног жуљања са сапуном и другим препаратима, па ми се нешто и није типкало по тастатури, а сада како имам овај дан одмора вишка таман да га искористим и мало крвоток кроз прстиће да покренем. Набавила сам и рукавице и маске, па када кренем до радње спремам се као нинџа за задатак – само ми очи вире. А и њих бих могла неким ђозлуцима да закамуфлирам. Вала када се изда задатак ваља га обавити, па се после жали, тако нас неке учише док смо још били мали. Знам да је ова прича о рибању већ свима досадила, бар мени јесте.
Прође већ двадесетак дана како се о томе говори и како предано трљамо да се све пуши, као у оној дечијој песмици – „трљам, трљам, све се пуши, перем главу, нос и уши…“, па је ваша Неда смислила како да јој буде занимљиво док бар 20 секунди скидам све непожељне госте са својих шака. Нарано, мој ОКП (опсесивно-компулзивни поремећај) је помогао, јер се све мора тада систематично урадити, уз мерење времена, па је то постао прави ритуал, а има и музичку пратњу. Па да. Кренем прст по прст рибати и како идем лагано, онако отегнуто, певам песмицу „Дурмиторе“, а када завршим први круг, назвах га претпрање, и крене ново сапуњање – прање, крећем енергичније трљање прстију уз брже и жустрије певушење песмице „Сојчице девојчице“. Баш као у оном вицу када двојица пилаше дрва.
Е, тако прође и више од предвиђених 20 секунди, али се прсти беле, кожа затеже сува и ноктићи буду сјајни и чисти, ма милина. И онда иде омекшивач – крема, да не би дошло до пуцања коже и ето белаја. Тек тада могу да се посветим другим активностима. Није живот само рибање и прање. Оно, додуше, јесте велики део и свака особа која ради те ствари по кући зна да никада нису готове, јер увек има још по нешто да се уради и још нешто да се очисти, те таман када мислимо да смо све позавршавали можемо почети поново круг чишћења. Тако да би дани изгледали као онај „Дан мрмота“ уз стално понављање истог, јер се очишћено поново упрља и ‘ајмо Јово наново.
Зато је добро наћи и друге занимације, нарочито сада када проводимо много више времена у кући. Не знам како је вама, али мени је моја кућица увек била моја слободица и ту је било место „пуњења мојих батерија“. Права милина и гушт када онако уморна седнем у омиљену фотељу и лагано пијуцкам кафу уз новине или неку књигу, а некада и уз разговор са укућанима. У малим стварима се крије срећа. А баш волим уз књигу, лагано пити кафу. Ту буде и чаја и још ако се неки кекс или грицкалица нађе у близини, ето мерака.
Ових дана, наравно вашој Неди увек тако нешто „падне на памет“, сетих се скоро прочитане књиге славног Стивена Кинга, која се лепо уклапа у ову причу. О, да, неко ће дати коментар: „Како се то књига краља хорора уклапа у ову причу?!“, али морам додати да није писао он само хороре. Има ту и мало још по неког зачина у врло укусној „чорбици“, коју он направи од својих књига, па саме вуку да се стигне до „дна лонца“ и краја. А и боље је за килажу, него да се, сада док смо више у кући и седимо, само ождиремо и буквално гледамо дно лонца.
Па после свих ових догађања да морају да нас извлаче крановима кроз прозор или, не дај Боже, да морају и зид рушити да би нас заједно са каучом, за који смо прирасли, могли извући. Књига се зове „Упориште“ („The Stand”) објављена је 1978. године краћа верзија за неких 400 страна, затим деведесетих објављен цео роман и са претходно необјављеним страницама, а радња се дешава у првом издању осамдесетих година, док је у другом издању то померено на деведесете године прошлог века, те нас уводи у причу смака света.
У роману се говори о рачунарској грешци у тајној војној лабораторији, која доводи до ширења смртоносног вируса грипа, названог Пројекат Плаво, те само мали број преживљава, а међу њима је и старица Мајка Ебигејл, која има око 108 година и постаје представник добра, док се појављује и Кингов омиљени мрачњак Рендал Флег и почиње око себе окупљати све оне зле.
Наравно, увек је код њега у питању епска борба добра и зла, па је тако и овде, у свету који је креирао и у којем преостали преживели почињу да се окрећу ка ономе што их је одувек дозивало, било то добро или зло, и знају да је сукоб неизбежан, те вам нећу кварити даље читање или пак гледање, јер су 1994. године снимили и мини-серију истог имена са више од стотину ликова, међу којима су и нама позната имена. Мајку Ебигејл је глумила Руби Ди (Ruby Dee), мрачњака Флега Џејмс Шеридан (James Patrick Sheridan), а ту су и Гери Синис (Gary Alan Sinise), Моли Рингвалд (Molly Kathleen Ringwald), Кети Бејтс (Kathleen Doyle Bates), Ед Херис (Edward Allen Harris), Раула Сан Ђакомо (Laura San Giacomo), Ози Дејвис (Raiford Chatman „Ossie“ Davis), Мигуел Ферер (Miguel José Ferrer), Роб Лоу (Robert Hepler Lowe), Трој Еванс (Troy Evans), и многи други.
У једној од улога појављује се и сам Стивен Кинг (Stephen Edwin King), а све то у режији Мика Гериса (Mick Garris), који је и један од писаца сценарија за занимљив филм “Хокус Покус“ („Hocus Pocus“) из 1993. године са Бет Мидлер (Bette Midler), Саром Џесиком Паркер (Sarah Jessica Parker) и Кети Наими (Kathy Ann Najimy). Најављивали су у августу прошле године да се спрема нова верзија серије, а требало је да буде приказивана ове године, која иронија, те су приче биле да су главне улоге Мајке Ебигејл и мрачњака Флега требало да интерпретирају Вупи Голдберг (Whoopi Goldberg) и Александар Скарсгард (или Скарсгорд, Alexander Skarsgård).
Али када ће се то сада реализовати – ко зна, те имамо старију верзију серије и наравно увек најбоље решење – књигу, за коју нам не треба никакво познато глумачко име, јер сами радимо кастинг ликова док читамо. Те тако, док одмарамо руке од прања, ноге од седења, стомак од клопе, главу од брига, можемо се занимати нечим другим, па уз читање и дан брже прође.
Ваш „експерт“ за правила Неда 11. април 2020. године
