Eto, konačno sedoh malo da se družimo, ovako digitalno. A biće već prilike i za drugačija druženja kada sve ovo prođe. Elem, moram reći da nekako prste slabije osećam od silnog žuljanja sa sapunom i drugim preparatima, pa mi se nešto i nije tipkalo po tastaturi, a sada kako imam ovaj dan odmora viška taman da ga iskoristim i malo krvotok kroz prstiće da pokrenem. Nabavila sam i rukavice i maske, pa kada krenem do radnje spremam se kao nindža za zadatak – samo mi oči vire. A i njih bih mogla nekim đozlucima da zakamufliram. Vala kada se izda zadatak valja ga obaviti, pa se posle žali, tako nas neke učiše dok smo još bili mali. Znam da je ova priča o ribanju već svima dosadila, bar meni jeste.
Prođe već dvadesetak dana kako se o tome govori i kako predano trljamo da se sve puši, kao u onoj dečijoj pesmici – „trljam, trljam, sve se puši, perem glavu, nos i uši…“, pa je vaša Neda smislila kako da joj bude zanimljivo dok bar 20 sekundi skidam sve nepoželjne goste sa svojih šaka. Narano, moj OKP (opsesivno-kompulzivni poremećaj) je pomogao, jer se sve mora tada sistematično uraditi, uz merenje vremena, pa je to postao pravi ritual, a ima i muzičku pratnju. Pa da. Krenem prst po prst ribati i kako idem lagano, onako otegnuto, pevam pesmicu „Durmitore“, a kada završim prvi krug, nazvah ga pretpranje, i krene novo sapunjanje – pranje, krećem energičnije trljanje prstiju uz brže i žustrije pevušenje pesmice „Sojčice devojčice“. Baš kao u onom vicu kada dvojica pilaše drva.
E, tako prođe i više od predviđenih 20 sekundi, ali se prsti bele, koža zateže suva i noktići budu sjajni i čisti, ma milina. I onda ide omekšivač – krema, da ne bi došlo do pucanja kože i eto belaja. Tek tada mogu da se posvetim drugim aktivnostima. Nije život samo ribanje i pranje. Ono, doduše, jeste veliki deo i svaka osoba koja radi te stvari po kući zna da nikada nisu gotove, jer uvek ima još po nešto da se uradi i još nešto da se očisti, te taman kada mislimo da smo sve pozavršavali možemo početi ponovo krug čišćenja. Tako da bi dani izgledali kao onaj „Dan mrmota“ uz stalno ponavljanje istog, jer se očišćeno ponovo uprlja i ‘ajmo Jovo nanovo.
Zato je dobro naći i druge zanimacije, naročito sada kada provodimo mnogo više vremena u kući. Ne znam kako je vama, ali meni je moja kućica uvek bila moja slobodica i tu je bilo mesto „punjenja mojih baterija“. Prava milina i gušt kada onako umorna sednem u omiljenu fotelju i lagano pijuckam kafu uz novine ili neku knjigu, a nekada i uz razgovor sa ukućanima. U malim stvarima se krije sreća. A baš volim uz knjigu, lagano piti kafu. Tu bude i čaja i još ako se neki keks ili grickalica nađe u blizini, eto meraka.
Ovih dana, naravno vašoj Nedi uvek tako nešto „padne na pamet“, setih se skoro pročitane knjige slavnog Stivena Kinga, koja se lepo uklapa u ovu priču. O, da, neko će dati komentar: „Kako se to knjiga kralja horora uklapa u ovu priču?!“, ali moram dodati da nije pisao on samo horore. Ima tu i malo još po nekog začina u vrlo ukusnoj „čorbici“, koju on napravi od svojih knjiga, pa same vuku da se stigne do „dna lonca“ i kraja. A i bolje je za kilažu, nego da se, sada dok smo više u kući i sedimo, samo oždiremo i bukvalno gledamo dno lonca.
Pa posle svih ovih događanja da moraju da nas izvlače kranovima kroz prozor ili, ne daj Bože, da moraju i zid rušiti da bi nas zajedno sa kaučom, za koji smo prirasli, mogli izvući. Knjiga se zove „Uporište“ („The Stand”) objavljena je 1978. godine kraća verzija za nekih 400 strana, zatim devedesetih objavljen ceo roman i sa prethodno neobjavljenim stranicama, a radnja se dešava u prvom izdanju osamdesetih godina, dok je u drugom izdanju to pomereno na devedesete godine prošlog veka, te nas uvodi u priču smaka sveta.
U romanu se govori o računarskoj grešci u tajnoj vojnoj laboratoriji, koja dovodi do širenja smrtonosnog virusa gripa, nazvanog Projekat Plavo, te samo mali broj preživljava, a među njima je i starica Majka Ebigejl, koja ima oko 108 godina i postaje predstavnik dobra, dok se pojavljuje i Kingov omiljeni mračnjak Rendal Fleg i počinje oko sebe okupljati sve one zle.
Naravno, uvek je kod njega u pitanju epska borba dobra i zla, pa je tako i ovde, u svetu koji je kreirao i u kojem preostali preživeli počinju da se okreću ka onome što ih je oduvek dozivalo, bilo to dobro ili zlo, i znaju da je sukob neizbežan, te vam neću kvariti dalje čitanje ili pak gledanje, jer su 1994. godine snimili i mini-seriju istog imena sa više od stotinu likova, među kojima su i nama poznata imena. Majku Ebigejl je glumila Rubi Di (Ruby Dee), mračnjaka Flega Džejms Šeridan (James Patrick Sheridan), a tu su i Geri Sinis (Gary Alan Sinise), Moli Ringvald (Molly Kathleen Ringwald), Keti Bejts (Kathleen Doyle Bates), Ed Heris (Edward Allen Harris), Raula San Đakomo (Laura San Giacomo), Ozi Dejvis (Raiford Chatman „Ossie“ Davis), Miguel Ferer (Miguel José Ferrer), Rob Lou (Robert Hepler Lowe), Troj Evans (Troy Evans), i mnogi drugi.
U jednoj od uloga pojavljuje se i sam Stiven King (Stephen Edwin King), a sve to u režiji Mika Gerisa (Mick Garris), koji je i jedan od pisaca scenarija za zanimljiv film “Hokus Pokus“ („Hocus Pocus“) iz 1993. godine sa Bet Midler (Bette Midler), Sarom Džesikom Parker (Sarah Jessica Parker) i Keti Naimi (Kathy Ann Najimy). Najavljivali su u avgustu prošle godine da se sprema nova verzija serije, a trebalo je da bude prikazivana ove godine, koja ironija, te su priče bile da su glavne uloge Majke Ebigejl i mračnjaka Flega trebalo da interpretiraju Vupi Goldberg (Whoopi Goldberg) i Aleksandar Skarsgard (ili Skarsgord, Alexander Skarsgård).
Ali kada će se to sada realizovati – ko zna, te imamo stariju verziju serije i naravno uvek najbolje rešenje – knjigu, za koju nam ne treba nikakvo poznato glumačko ime, jer sami radimo kasting likova dok čitamo. Te tako, dok odmaramo ruke od pranja, noge od sedenja, stomak od klope, glavu od briga, možemo se zanimati nečim drugim, pa uz čitanje i dan brže prođe.
Vaš „ekspert“ za pravila Neda 11. april 2020. godine
