Како је Британија изгубила своју ауто-индустрију

Данас је тешко замислити да је Велика Британија, пре нешто више од пола века, била неприкосновени европски лидер у производњи аутомобила. „Империја у којој сунце никада не залази” контролисала је морске путеве и ресурсе, што јој је омогућило да почетком 20. века има чак 130 различитих произвођача аутомобила.

Златно доба: Извоз који је покорио свет

У периоду од 1932. до 1955. године, Британија је била највећи европски и други светски произвођач возила. Колико је домаћа индустрија била јака, најбоље илуструје податак из 1946. године:

Извезено: преко 100.000 аутомобила.
Увезено: свега 63 возила на цела Британска острва.

Почетак краја: Државно уједињење које је уништило бренд

Суноврат је почео 1968. године, и то из парадоксалног разлога – покушаја државе да „спаси” и уједини индустрију. Основан је гигант „Бритиш лејланд” (British Leyland) који је под једну управу ставио легендарне брендове: Јагуар, Остин, Тријумф, Мини, Ровер и Морис.

Иако је план био да заједно наступају на тржишту и јефтиније набављају материјал, у пракси је настао хаос. Уместо да се боре против стране конкуренције, ови брендови су почели да се сукобљавају међусобно. Губици су постали неодрживи – на сваком продатом „мини морису”, компанија је губила 30 фунти, због чега овај легендарни модел деценијама није имао никакав редизајн.

Челична леди и долазак странаца

Коначан ударац задала је Маргарет Тачер. Суочена са сталним штрајковима и огромним губицима, донела је одлуку да распарча компанију. Након тога, Британија је остала без своје „индустријске сребрнине”. Данас су најпознатији британски брендови у власништву странаца:

Ролс-Ројс и Мини су у власништву немачког BMW-а.
Јагуар и Ланд Ровер припадају индијском концерну Тата.
МГ је у рукама Кинеза.

Ова историјска лекција показује да чак ни највеће индустријске силе нису имуне на лоше стратешке одлуке и да се „од старе славе не живи”. Док данас гледамо сличан сценарио са немачким Фолксвагеном, британски пример служи као опомена шта се дешава када се изгуби корак са реалношћу тржишта.

Извор: Политикин магазин

Приредио: