Све је почело још педесетих са свега пет држава. А онда је расло до овог броја који имамо данас.
Једина земља у Европи која никада није имала представника на овом такмичењу је – Ватикан! Ми смо се придружили већ после неколико година као једина земља ван западне Европе, а то смо још дуго времена и остали на Евровизији.
Песме које су нас представљале никад се нису уклапале у Евровизијски шаблон. Или су биле застареле у односу на европске трендове (шездесете и седамдесете) или су биле у свом балканском поп стилу (осамдесете) или су потављале нове стандарде као ”Лане моје” или ”Молитва”.
Додуше, застарелост се може видети и претходних година поново када наш представник изађе. Колико су се мењали стилови наших представника, толико се мењао и стил живота. Не само Европљана него и овог такмичења. Од врхунских шлагера до геј химни пут је био дуг, а што се наше бивше државе тиче, овако је изгледао.
Прво појављивање наше земље било је 1961. године када је учествовала Љиљана Петровић. Њену песму ”Неке давне звезде” написао је Мика Антић, песник кога данас сасвим сигурно девојке највише цитирају на друштвеним мрежама. Успех је изостао. Љиљана је била осма. У данашње време, да, то би био успех, али тада је на такмичењу било свега 16 држава. Победио је Луксембург, а Љиљана је морала да се задовољи похвалама које је добила по повратку од тадашњег режима ”за достојанствено представљање земље”. Данас је ова новосађанка чест гост ТВ Војводина иако никада није направила велику каријеру нити могла да се мери са другим тада популарним певачима у СФРЈ.
Следеће године, представник Југославије била је Лола Новаковић са песмом ”Не пали светла у сумрак”. Први евровизијски успех је стигао и Лола је освојила 4. место. Победник је била Француска. Лола је, за разлику од Љиљане, након Евровизије направила велику каријеру и постала је, сасвим сигурно, прва дива југословенске музике. Данас је можете чути искључиво на фенси градским местима, а на њене наступе често долазе и тинејџерке што показује да је њен рад заиста ванвременски.
Наредне, 1963. године, Југу је представљао Вице Вуков, први представник наше земље који није био из Србије. Са свега два поена заузео је 12. место, али га је у Југославији и даље чекала велика каријера. Чињеница је да је песма ”Бродови”, и по оцени критичара, и по оцени публике, остала не само једна од најгоре пласираних домаћих песама на Евровизији него и једна од најслабијих песама овог певача.
Сабахудин Курт био је наш представник 1964-е. У то време је у Југи био најпознатији као певач севдалинки што је био преседан приликом слања представника у Европу – није се бирао ”шлагер певач”. Након 0 поена на Евровизији и најгорег пласмана наше земље икада (ниједном након овога нисмо завршили са 0 поена), Сабахудин је ипак наставио да кокетира са стиловима. Није направио већу каријеру, мада је остао цењен као сјајан вокал. Песма ”Живот је склопио круг” је иначе једина песма наших представника која се након такмичења није пустила на државном радију.
Наредне године, поново је наступио Вице Вуков. Прошао је готово исто као две године раније. Песма ”Чежња” је била 12-а, а многи сматрају да је од тада његова каријера у Југославији кренула силазном путањом. Прави фијаско Вице је имао када су га власти оптужиле да је хрватски националиста 1972-е. Од тада, па све до одвајања Хрватске није имао већих наступа. Горан Бреговић је желео да он сними песму ”Пљуни и запјевај моја Југославијо”, али власти то нису дозвољавале. Преминуо је 2008-е године.
Берта Амброж је прва словеначка представница. Наступила је 1966. године са песмом ”Брез бесед” и завршила је као седма. Готово да никада није имала каријеру у Југославији. Ни пре ни након такмичења.
Следеће године, на такмичењу се појавио Ладо Лесковар. У то време је био један од најпознатијих глумаца из Словеније, и према критици – један од бољих. Његова каријера у СФРЈ била је успешна шта год да је радио. Остаће упамћен као први извођач ванвременског хита ”Потражи ме у предграђу”. Осамдесетих је био новинар у словеначким медијима, а након осамостаљивања и уредник. Након двехиљадите, бавио се и политиком, мада није успео да уђе у Парламент. УНИЦЕФ-ов је амбасадор добре воље.
Песма ”Један дан” је била прва дуетска песма која је представљала Југославију. Те 1968. нашу државу су представљали Луциано Цапурсо и Хамо Хајдархоџић који су касније направили успешну каријеру у групи ”Дубровачки трубадури”. Са Евровизије су се вратили као седмопласирани.
Наредне, 1969. смо завршили као баксузни 13-и. Представљали су нас ”Иван и 3М” са песмом ”Поздрав свијету”. Ово су сасвим сигурно наши представници који су остали најмање познати широкој домаћој, али и евровизијској јавности.
Јубиларни, десети пут, Југославија се појавила на сцени предвођена Евом Сршен. ”Приди, дала ти бом цвет” је била њена песма, а успех је поново изостао. Након Евровизије се повукла из музичких вода и наставила је да пева по свега неколико пута годишње на ексклузивним забавама што ради и данас.
Кићо Слабинац је био наш представник 1971. године. На сцени Евровизије појавио се као велика звезда и отпевао ”Твој дјечак је тужан”. Након овог такмичења, постао је једна од највећих звезда у Југославији. Често је побеђивао на фестивалима забавне музике иако је у своје песме убацивао звуке тамбуре. Многи сматрају да је управо Кићо први комбинова поп и фолк музику. Његов највећи хит до данас је остала песма ”Због једне дивне црне жене”.
У том тренутку најпопуларнија хрватска певачица Тереза Кесовија представљала нас је на Евровизији 1972-е године. Песма ”Музика и ти” завршила је као девета на такмичењу што је власти и грађане земље у најмању руку – одушевило. Касније је постала позната као хрватски националиста која је певала по Немачкој и Италији како би сакупила новац за хрватске паравојне снаге. Иако се често у домаћим медијима хвалила како је певала у Олимпији, то јој је успело само зато што је салу претходно изнајмљивала. Данас је познатија по овом деловању него по својој музици иако је својевремено имала импозантну каријеру.
Тада млади и неафирмисани певач Здравко Чолић нас је представљао 1973. године. Његова песма ”Гори ватра” је катастрофално прошла на Евровизији, али је код нас и дан данас велики хит. Чола управо њом најчешће почиње своје концерте. Здравко је, сувишно је говорити, након Евровизије постао највећа и најцењенија звезда Југославије, што је и дан данас.
Феноменална песма ”Моја генерација” коју је извела Корни група прошла је боље од Чоле и освојила је 12. место. И дан данас важи за једну од најквалитетнијих ствари коју је урадио Корнелије Ковач и једну од најквалитетнијих песама генерално на Евровизији.
Као и сви представници из Словеније, ни група Пепел Ин Кри, која нас је представљала 1975. године, није имала велику каријеру по повратку са Евровизије. Песма ”Дан љубезни” завршила је на такмичењу као 13-а.
Иако у том тренутку један од најтиражнијих бендова у земљи, ”Амбасадори” на Евровизији 1976. нису остварили већи успех. ”Не могу скрити своју бол” је била 17. мада то није уздрмало каријеру овог бенда по повратку у земљу. Ипак, вођени лошим учинцима у претходним годинама, људи из врха државе су одлучили да се направи пауза. Југославија је требало да се врати на сцену 1979-е, али се од тога одустајало због лошег стања председника Тита.
Поново смо на сцени од 1981. године. Потпуно другачији стил, потпуно другачији приступ Евровизији и сасвим нова имена, показала су да се и сам стил живота у држави мењао након одласка вође. Вајтина песма ”Лајла” га је у СФРЈ винула у највеће звезде, а на Евровизији је завршио као 15. такмичар.
Прави поп хит групе Аска, песма ”Хало, хало” представљала нас је наредне године и прошла је готово исто као Вајта. Викторија и сестре Баруџија су касније направиле велике каријере, мада су данас неактивне изузев Викторије која повремено има мање натупе. Сузана Перовић, која је касније дошла у ову групу, једно време је била популарна фолк певачица, док данас води ”Прељубнике” са Карамелом.
Следеће године уследио је највећи успех Југославије до тада. Даниел Поповић са песмом ”Јулие” је завршио као четврти, а песма је и дан данас у свим републикама бивше СФРЈ, нарочито у Црној Гори, један од најтраженијих летњих хитова. Даниел, нажалост, није успео да направи каријеру након овог успеха. Једина песма које можемо да се још сетимо на прву лопту је ”Југословенка” Лепе Брене у којој је певао поред Алена Исламовића и Владе Калембера. Последње појављивање у јавности имао је у емисији ”Фантастиц схоw”, прошле године на ТВ Прва.
Наредне године смо завршили као 18. По други пут нас је представљала Изолда Баруџија, али овога пута не са Аскама, већ са Владом Калембером. Песма ”Циао, аморе” је у Југославији постала велики хит, а Калембер је касније са својом групом ”Сребрна крила” постао један од највећих поп идола државе. Иначе, ових година национална такмичења су давала велике хитове као што су ”Принцеза” Даде Топића и Слађане Милошевић или ”Мики, Мићо” и ”Ситније, циле, ситније” од Лепе Брене.
Наредне године смо паузирали због обележавања петогодишњице одласка великог вође, али смо се 1986. вратили са сјајним вокалом. Тада непозната Дорис Драговић је певала ”Жељо моја” и завршила је као 11-а. Ипак, касније је певачица успела да у Југославији направи добру каријеру. Нажалост, мешањем у политику, изгубила је фанове из Србије, а касније и из Хрватске, тако да остаје забележено да је Дорис певачица која је продала најмање карата за свој концерт у Арени, свега 1200. Касније се још једном појавила на евровизијској сцени, предствљајући Хрватску са песмом ”Марија Магдалена”.
ледеће године – још један велики успех! Нови фосили завршавају четврти и отварају поглавље веома успешних југословенских година на Евровизији. Са песмом ”Ја сам за плес” освајају целу Европу, а у Југославији праве блиставу каријеру. Немешањем у политику и лошом калкулацијом за време сукоба, губе се са јавне сцене, али по повратку након 2000-е, успевају да поново заинтересују публику. Дефинитивно су се опростили од музике јесени 2014-е у београдском Сава центру.
Још један успех уследио је наредне године. Владо Калембер, овога пута са својим ”Сребрним крилима” завршио је као шести са песмом ”Мангуп”. Ипак, ова ствар није имала запаженији успех на домаћем тржишту.
И ево је – прва домаћа победа! До тог тренутка наш највећи успех на песми Евровизије. Хрватска група Рива са песмом ”Роцк ме” је одувала Европу! Постали су национални хероји, мада само на кратко. Убрзо музика у Југославији више никога није занимала, те је тако и каријера овог бенда била осуђена на пропаст. Трајали су свега три године. Мада је певачица Емилија Кокић издала неколико албума, ретко ко може да се сети једне њене песме без помоћи интернета.
Тајчи је била наша представница на нашој Евровизији, првој одржаној у нашој земљи. Додуше, у Загребу. Након седмог места, направила је невероватну каријеру са само два албума. Рат је шаље у Америку и тако се њена каријера и завршава. Жалосно. И даље пева, али како каже, ”за своју душу”. Некада неваљали зврк једно време је био и члан црквеног хора у САД, а више пута је најављивала и повратак на музичку сцену, али ипак до тога није дошло. Њена песма ”Хајде да лудујемо” можда је и даље највећи евровизијски хит у свим земљама бивше државе.
Последњи представник СФРЈ на Евровизији била је Драгана Шарић алијас Беби Дол са композицијом “Бразил” 1991. године. Национални избор ”Југовизија 1991” те године одржавао се у Сарајеву и то 9. марта који ће остати упамћен као датум првих великих опозиционих демонстрација против владавине Слободана Милошевића. Негативне околности пратиле су и учешће Беби Дол на Песми Евровизије у Риму. Неколико дана пре одржавања фестивала на просторима бивше Југославије почели су први оружани сукоби у Хрватској. Беби Дол је вољом жреба наступала као прва. Једино је жири Малте композицији „Бразил“ доделио један бод што је било довољно за претпоследње место. Управо су овако лош пласман песме Бразил енглески критичари искористили за доказиванње тврдње да је Евровизија превазиђена форма затворена за савремене трендове у поп музици. А Беби је у свом наступу била и више него савршена. Њену песму са Евровизије клинци и данас слушају на својим 18. рођенданима.
Екстра Нена 1992. године је последњи извођач која је на Песми Евровизије бранила боје земље која се звала Југославија. На националном избору учествовали су представници данас три независне државе – Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе. Са 44 бодова, Снежана Берић алијас Екстра Нена заузела је 13. место. Некадашња фолк звезда којој је псеудоним остао управо из периода бављења фолк музиком, данас се бави искључиво поп музиком и то са лошим успехом. Учествовала је и на првом српско – црногорском националном избору за Песму Евровизије – Европесма/Европјесма 2004. Године, такође без успеха. Ради на Универзитету Мегатре… Џон Незбит.
Наша сага се наставља тек 2004-е године са песмом ”Лане моје” и великим успехом. Касније наступају и Но наме, Марија Шерифовић (и даље рекордер по броју освојених поена у финалу) која је по први пут изашла као представница самосталне Србије и победила, Јелена Томашевић, Марко Кон, Милан Станковић, Нина, Моје 3 и ове године – Бојана Стаменов.
(dnevno)
