Један циљ – да будемо срећни. Ипак, често нам срећа за длаку измиче. Да ли сте се икада запитали зашто је тако и шта је заправо срећа?
Грађани су за “Блиц” откривали моменте среће – стварне или недосањане. Једни ће заувек памтити неке посебне ситнице, епизоде које су их усрећиле више него што се речима може испричати; други су срећу нашли на крају животних битака; за већину срећу чине уобичајене ствари: здравље, рођење детета, запослење. Све више од тога у Србији је преамбициозно: мала срећа је достижна срећа.
Милка Васковић, пензионерка, БЕОГРАД
Мој син Дејан од рођења болује од церебралне парализе: временом смо и он и ја научили да се са тим носимо. Ипак, када су му се покварила инвалидска колица, и када су престале наше традиционалне шетње – брзо је постао депресиван. Нисам имала новца за нова колица, упутила сам апел људима добре воље да помогну. Шок, неверицу и огромну радост коју сам осетила када сам, скоро на дан Дејановог деветнаестог рођендана, схватила да на рачуну имам довољно новца да му купим колица – то никада нећу заборавити.
Михаило Ћулум, професор историје, БЕОГРАД
Пре око две недеље позвао ме један господин, деда једног од ученика из мог одељења, последњег којем сам био разредни пред пензионисање. Састали смо се у ресторану “Херцеговина”, а на моје изненађење тамо су се после њега појавили и ученици из мог одељења: знали су да ми је рођендан, дошли су да ми честитају, отпевају рођенданску песму. Од шока нисам знао шта се дешава, а убрзо сам постао баш неописиво срећан.
Сандра Кесејић, комерцијалиста, СУБОТИЦА
Недавно сам упознала предивног човека који ме у потпуности испуњава и чини веома срећном. Од када делимо свакодневицу сви моји снови су остварени. Срећна сам што радим посао који волим и што сам успешна у томе. Била сам срећна када сам купила угаону гарнитуру, лаптоп и брачни кревет.
Слободан Милојевић, музичар, КРАГУЈЕВАЦ
Срећа је у обичним, малим, али ипак великим стварима. Ја сам најсрећнији када дођем кући и када видим сина и супругу. Када ми кажу колико ме воле. Када осетим топлину дома. Сретан сам и када ми се кућни љубимац, мачак, завуче у кревет, и када преде. Моји пријатељи – уз њих накратко заборавим на све проблеме. То је мој рецепт за срећу у животу, и ништа ми више не треба.
Емилија Марјановић, ПР менаџер, НИШ
Поред здравља, срећа је за мене то што се бавим послом који волим. Највише ме усрећује то што уживам у свакој секунди свог живота, како на послу, тако и са људима који су ми драги и које волим.
Маја Пантић, НОВИ САД
Срећа је за мене када су ми деца добро и када сам на послу успешна, када нам добро иде. Срећном ме такође чине путовања и одмори, јер се тада опуштам и осећам слободно.
Радивој Парошки, камерман, СУБОТИЦА
Када приметим да сам у послу напредовао, макар мало, осетим неизмерну срећу. Био сам срећан када сам од једног брачног пара, којем сам снимао свадбу, добио на поклон привезак који су купили у Дубаију. Срећу увек осетим када имам прилику да попијем кафу са мени драгим људима.
Јелена Борић, службеник, КРАГУЈЕВАЦ
Најсретнија сам била када сам родила своје две ћерке, близнакиње. И сваки тренутак који проведем са њима је за мене апсолутно незамењив, и ништа и нико не може да га замени. Али, срећа је за мене сваки дан када ме неко насмеје, када сам у друштву позитивних људи. Добро шири, добро се враћа… Ето, то је срећа. Живот је чудо, а срећа је у нама самима. Нико не може да нам је да, али ни да је узме.
Весна Цветковић, предузетник, НИШ
Срећа је за мене што могу да кажем да сам успела као родитељ. Имам добру децу, једна ћерка је удата, живи у иностранству, ради и успешна је у свом послу у далекој земљи. Друга ћерка је поред мене и завршава студије. Кад погледам њих две, могу да кажем да је то права срећа.
Зоран Кнежевић, трговац, УЖИЦЕ
У ова луда времена мене срећним чине мале ствари. На пример дан проведен са породицом или одлазак у риболов. Пецање и природа су најбољи вентил од свакодневних проблема и брига. Иде пролеће, чешће ћу бити срећан јер почиње сезона риболова. Нема ништа лепше него осванути на води и крај ње провести дан са пецарошким прибором у руци.
Марко Пајић, студент, БЕОГРАД
Моји пријатељи и ја се већ неко време бавимо хуманитарним радом. Најдирљивији моменат у нашој “каријери” дефинитивно је онај који се догодио почетком прошле године. Бака Милица, сиромашна старица која је у Улици краља Петра данима скупљала новац за наочаре, запала нам је за око. Преко различитих медија успели смо да скупимо новац, а када смо јој га дали – била је потпуно ван себе од среће, ни реч није могла да изусти. Тај израз на њеном лицу…
Јована Ружичић, директорка Центра за маме, БЕОГРАД
У мом животу је било пуно срећних тренутака, али најсрећнији је свакако био када сам се вратила у Србију након што сам живела ван земље више од 11 година. Док је авион слетао на Аеродром “Никола Тесла”, срце је хтело да ми искочи из груди од среће и одушевљења. Када сам изашла из авиона, хтела сам да скачем и да наглас певам песмицу “Како је леп овај свет”. Сада, пет година касније, реалност је учинила своје и више немам потребу да скачем од среће… али и даље осећам огромну срећу што живим баш овде!
Ранко Ђукић, предузетник, БЕОГРАД
За војску сам у Алжиру радио пројекте електрификације, још 1976. Били смо усред пустиње, а пустиња је сурова: ко је не зна, боље да се у њу не помаља. Кренуо сам на пут од 2.250 километара кроз пустињу „пежоом 404“. Возио сам 1.500 километара готово без стајања и одмарања, али сам на 750 километара до краја, због губитка концентрације и умора, с утабаног пута склизнуо у песак. Морао сам дас кренем пешке ка Џанету где је требало да стигнем. Губио сам наду, али на једној од дина двогледом су ме спазили са торња удаљеног бар 30 километара… Дошли су по мене и питали ме где је пао авион, мислили су да сам део неке авионске несеће… Тај осећај се не може описати.
Анастас Скакоски, механичар, БЕОГРАД
Живот ми је често био горак. Са 13 година завршио сам у Заводу за васпитавање деце и омладине “Београд” на Вождовцу. Изашао сам пар година касније, бавио се занатом који сам у дому научио, стекао кућу о којој сам сањао. Ипак, најсрећнији сам био када ми се родило прво дете, син Томислав коме сам дао име по покојном оцу. Тада је била Партизанска слава у Угриновцима и славило се два дана, а богами и трећи када се 16. августа 1985. родио мој син. Био сам опијен од среће: стекао сам свој мир, стекао сам своју породицу.
Богдан Ристановић, незапослен, УЖИЦЕ
Срећан ћу бити када нађем посао у струци и почнем скромно да живим од плате. Дипломирани сам економиста и ускоро ћу имати звање мастера, али посао чекам већ две године и нема изгледа да ћу га скоро пронаћи. После факултета сам се вратио у Ужице, одлучан да тражим срећу у родном граду и заснујем породицу. Од тога још увек ништа, спутало ме чекање на запослење, овде су перспективе никакве.
Мира Петковић, домаћица, БЕОГРАД
Још ме језа подилази кад се сетим хука воде која је поплавила моје село пролетос. Муж и ја смо једва извукли живу главу, а након свега смо остали на улици: пре тога смо морали да гледамо како “чисте” терен и руше оно што нам је остало од куће… У новембру прошле године, након све те патње, појавила се могућност да добијемо кућу, уз помоћ једне хуманитарне фондације. Када су ми јавили да смо у ужем избору – завртело ми се у глави; када смо добили кључ и ушли у потпуно намештену кућу – то је било као сан.
Небојша Ћурчић, конобар, КРАГУЈЕВАЦ
За мене је живот највећа срећа. А шта је то? Е, то је све. И смех, и радост, и патња… Али, здравље, деца, пријатељи су синоним за сваку срећу. Знам многе који су стално јурили за новцем, а око себе нису видели ништа што је стварно вредно. А један загрљај, један пољубац, вреднији су од свих милиона. Имам двоје деце, за неки дан ћу да добијем и унуку, постаћу деда. Е, то је моја срећа, када плачем од среће.
Драган Матић, ученик, БЕОГРАД
Од петнаесте године сам штедео да бих себи купио први мотор. Маштао сам о звуку мотора који надјачава сваку реч, сваку мисао, брзини која хипнотише и слободи да одем било где. Скупљао сам новац мало-помало и чекао. Тренутак када сам осетио тај адреналин је за мене био моменат истинске среће. Сећам се да ми је срце било пуно, да сам био заиста у неком другом свету. Не сећам се тренутка када сам га упалио нити куда сам желео да идем: ја, на неки начин, и нисам био ту…
Јелена Пантић, дипломирани психолог, БЕОГРАД
Док нисам сазнала да имам рак живела сам живот без тегоба, уживала у животу. Након што сам сазнала, мислила сам – то је крај. Ипак, уз помоћ породице и пријатеља победила сам болест. Прво сам научила да се ослободим страха, а уз љубав, веру и наду прошла сам кроз све метастазе, операције и превентивне терапије. Не могу да се сетим једног момента чисте среће: срећна сам била кроз читаво лечење, срећом сам и победила рак.
Љиљана Ђукалоновић, НОВИ САД
Срећном ме чини моја породица. Када су сви срећни, задовољни и здрави, онда сам и ја срећна.
Антонина Чубраковић, студент, УЖИЦЕ
Бићу срећна када завршим факултет и са дипломом економисте нађем посао у струци. С обзиром на стање у друштву, гледајући искуства људи око себе, чини ми се да ће чекање на срећу потрајати. Знам неколико младих факултетски образованих који по трговинама раде за минималац и – опет су срећни.
Вилмош Кендереши, машински техничар, СУБОТИЦА
Највише на свету волим да фотографишем и снимам видео записе. За мене је срећа када направим добру фотографију и што сам купио нову камеру. Срећним ме чине нови примерци зидних тањира и пивских кригли које дуго скупљам. Срећан сам када у добром друштву попијем чашу пива.
Мирјана Новковић, прехрамбени техничар, СУБОТИЦА
Поводом десет година рада добила сам од колега поклон што ме је учинило веома срећном. За мене је срећа што имам њихову подршку. Срећна сам када одем код Јоване и Милоша, мојих кумчади, када ме загрле и причају ми своје догодовштине и друге дечје приче. Увек осетим велику срећу када се некоме од мојих ближњих оствари жеља.
Раде Тишма, НОВИ САД
Срећним ме чини много ствари, то су ситна задовољства која се не могу купити новцем. Такође сам срећан када сам успешан на послу, а врло битно ми је и здравље моје породице. Тек када останемо без здравља видимо колико смо били срећни.
Александар Арсић, студент, НИШ
Срећа је за мене осећај испуњености коју ми улива моја породица, људи који ме окружују и спорт којим се бавим. Срећан сам и због тога што сам уписивањем Правног факултета један корак ближе остваривању својих амбиција. Као што је Аристофан рекао: “Нема смртника који би био потпуно срећан”, али сви ми тежимо ономе што за нас представља срећу, а за мене то је остваривање како мојих, тако и жеља мени драгих људи.
Неретко чујемо коментар: “Он има све, а ипак није срећан”. Уколико су су за нас добар посао, стан или скупа кола извор задовољства, тако сигурно мисле сви. Међутим, психотерапеут Зоран Миливојевић каже да људи срећу дефинишу на више различитих начина.
– За неке је срећа задовољство које осете када остваре неку велику жељу коју имају. И сама реч срећа настаје од глагола “срести се”. Дакле, срећни смо када се коначно сретну наша жеља и остварена прилика – објашњава Миливојевић.
Раша Попов
Када је човек млад њега срећним чине покрети, а старији човек срећу проналази у мировању крај огњишта.
Ратко Божовић
Јасно је да је срећа само тренутак. Она се постиже снагом воље, маште и умом.
Срђан Кољевић
Људи све више срећу покушавају да пронађу у себичности, материјалном и конзумеризму, а то је погрешан пут.
Зоран Миливојевић
Ако размишљамо како бисмо били срећнији да смо 10 центиметара виши или имали 10 килограма мање – онда нам је срећа далеко.
За оне који срећу доживљавају на тај начин она постаје лакше достижна. За друге, којима је потребно да се више коцкица склопи да би били задовољни, срећа зна да измиче. Али када се коначно постигне, она постаје дубља, трајнија и постојанија.
– Чињеница је да не можемо стално бити срећни, јер је за њу потребно више ствари. Први услов за срећу је да не будемо тешко болесни, нити јако сиромашни. Ако смо нешто од то двоје, живот нам се своди на преживљавање и ту места за срећу нема. Други услов је да осећамо емоционалну повезаност – љубав. Али не само романтичну, већ и љубав према пријатељима, деци и породици. Трећа неопходна ставка је да морамо имати осећај да радимо нешто што сматрамо важним и што за нас има смисла. Велика плата нас неће усрећити, али осећај да смо корисни друштву хоће. Такође, морамо имати и позитивну слику о себи. Ако стално размишљамо о томе како бисмо били срећнији само када бисмо били 10 центиметара виши, или имали 10 килограма мање – онда нам је срећа далеко. Она се отвара само за оне који прихватају себе – објашњава Миливојевић.
Он додаје да тек онда када постигнете да будете испуњени на сва четири животна поља стичете услов за срећу. Све остало зависи од вашег става према животу.
– Срећа није стање. Људи који доживе нешто лоше и кажу: “Нема везе, имам одличне пријатеље са којима могу да разговарам о томе” – они су пронашли рецепт за срећу – каже Миливојевић.
Писац Раша Попов каже да је с годинама схватио да млад и стар човек срећу доживљавају потпуно другачије.
Фридрих Ниче
Мушкарчева срећа је: желим.
А женина срећа је: он жели.
Херман Хесе
Није срећа бити вољен. Свако воли себе, али волети другог, то је срећа.
Срећни смо само онда када од сутрашњег дана ништа не тражимо, а од данашњег са захвалношћу примамо све што нам носи.
Јован Дучић
Ко верује да је срећан, он је одиста срећан.
Волтер
Један тренутак среће вреди хиљаду година славе.
Он, међутим, каже да тај осећај није тако тешко пронаћи, као што многи мисле. Потребно је само пар минута за добро познат и једноставан трик.
– Данас ми је срећа да немам никакве болове. Када сам био млађи тај осећај сам постизао трчањем. Трчао сам на хиљаде километара по Кошутњаку, а када још падне јунска киша – тада сам био најспокојнији. Када је човек млад њега срећним чине покрети, а старији човек срећу проналази у мировању крај огњишта – каже Попов.
– Срећа се постиже смирењем. Она је као онај осећај када зими падне дубоки снег, а ви из топлине свог дома у даљини гледате како стоји нетакнут и чист. Индуси то називају нирваном. Није то стање тешко постићи. Наши живци могу да буду надражени или смирени. Само дишите дубоко и они ће се смирити. Тако се постиже нирвана – објашњава Раша.
Психолози и социолози се слажу да је срећа кад не постоји велика разлика између онога како мислимо да би живот требало да изгледа и тога како га заиста и живимо.
– Често сам размишљао о томе. Срећа је један од елемената прогреса, и то онај најнеухватљивији. Она је индивидуална и не постоји заједнички именитељ за њу. За будистичког свештеника срећа је одрицање од свега материјалног, а за бразилског богаташа она је испуњење потребе за што више скупих ствари. Дакле, за неке се срећа налази на врху Олимпа, а некима у подземљу свакодневља – објашњава социолог Ратко Божовић.
За њега лично, срећа је специфичан осећај блаженства, хармоније, испуњености и перспективе.
– То је, нажалост, све оно што немамо. Чини се да су данас срећне само будале – рекао је шаљиво Божовић и додао да сви имамо све услове да се осећамо депресивно и туробно јер немамо осећај контроле над сопственим животима.
Њега срећним чини то што свакога дана прати свој унутрашњи глас. А рецепт за срећу је, каже, једноставан.
– Један осмех, лепа реч, интимни додир, дан пун сунца, дан без страха, дан без мрзовоље… мале ствари. Јасно је да је срећа само тренутак. Она се постиже снагом воље, маште и умом. Исто као слобода. Ако у свим људима око себе видите завист и злобу, ви не можете бити срећни јер сматрате да сте окружени непријатељима – каже Божовић.
Да се у малим стварима налази тај неухватљив осећај слаже се и сценариста и редитељ Срђан Кољевић.
– Људи све више срећу покушавају да пронађу у себичности, материјалном и конзумеризму, а то је погрешан пут. Суштина је чинити срећнима оне које волиш. Срећа се може осећати само када се дели и када другима поклоните пажњу на тај начин да осете да су вољени – каже Кољевић.
Марија Косановић/Михаило Јовићевић/Марина Милојевић Блиц
