Српска православна црква и њени верници 23. априла по јулијанском, односно 6. маја по грегоријанском календару прослављају дан посвећен Светом Ђорђу или Светом Георгију – Ђурђевдан, како је још познат у Србији. Мало је поузданих података о животу Светог Ђорђа, а према предању рођен је 275. или 280. године у малоазијској области Кападокији у богатој и угледној хришћанској породици. Отац Светог Ђорђа је био официр и страдао је за Христа док је Ђорђе био мали, те се он са мајком преселио на велико мајчино породично имање у Палестини, где је израстао у храброг, снажног, лепог и образованог младића. Затим је отишао у војску, као и његов отац пре њега, где је брзо напредовао захваљујући својом храброшћу и заслугама, те је од обичног војника и трибуна, већ у двадесетој години добио од цара Диоклецијана чин комита, односно војводе. За време цара Диоклецијана 303. годионе организован је десети по реду прогон хришћана, а видевши немилосрдно истребљење своје сабраће у вери Георгије је разделио све своје богатство сиромашнима и ослободио је све своје робове, а тако је учинио и на мајчином имању у Палестини, и на сабору је говорио против прогона, те је дошао и пред цара и исповедио своју хришћанску веру, на шта је цар одговорио наредбом да га затворе у тамницу, где су уследила различита мучења не би ли га натерали да се одрекне Христа. Везивали су га и ноге му стављали у кладе, а каменом притискали груди, али није се Георгије одрекао своје вере.
Везивали су га за точак за мучење, који је имао даске препуне ексера, удица, ножева и мачева, те се везан за њега окретао док му тело није било сво у ранама, али се Георгије није одрекао своје вере. Када су га одвезали мислили су да је мртав, али како није био, цар је наредио да га закопају до главе у негашени креч и да тако остане три дана како би сагорео, али је и после тога Георгије остао жив и није се одрекао своје вере. Цар је позвао и највећег мађионичара у царству Атанасија, који је донео два напитка и на силу натераше Георгија да попије први, који је требало да учини да се одрекне своје вере, али на Георгија није деловао и остаде он чврст у својој вери, те му дадоше и други смртоносни напитак, али ни он није деловао и Георгије на чуђене свих остаде жив. Неки дворјани саветоваше цара да онда доведе Георгија да се пред кипом Аполона одрекне своје вере. Цар их послуша и доведоше Георгија, који се прекрсти пред кипом и Аполонов куп се сруши, а затим и сви други кипови у храму. Видела је то царева жена Александра и она поверова у Георгијевог Бога, који му даје толику снагу, те цар нареди да се и Георгију и његовој жени Александри одрубе главе.
Малаксала царица Александра на путу до погубљења затражи да се мало одмори и тада издахну, а Георгије се помоли и би посечен 23. априла по јулијанском календару, односно 6. маја по грегоријанском календару 303. године. Према завештању тело Светог Георгија је пренето у Лидију, а на његовом гробу је касније подигнута црква, која је по црквеном учењу посвећена Светом великомученику Георгију и обновљена је 3./16. новембра када се код Срба обележава празник Ђурђиц, који је посвећем обновљењу храма. У иконографији Православне цркве Свети Георгије је од VII века представљан као војник без коња у стојећем ставу са копљем или мачем у руци, а од IХ века приказује се и у војводском оделу на коњу како копљем убија аждају, док удаљена стоји женска прилика у господском оделу за коју се сматра да представља царицу Александру. Тропарь великомученика Георгия, глас 4.: Яко пленных свободитель/ и нищих защититель,/ немощствующих врач,/ православных поборниче,/ победоносче, великомучениче Георгие,/ моли Христа Бога// спастися душам нашим. (Тропар, глас 4.: Јако пљених свободитељ и нишчих зашчититељ, немошчствујушчих врач, цареј поборниче, побједоношче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога спастисја душам нашим. Тропар, глас 4.: Као ослободилац заробљених, заштитник сиромашних и лекар болесних, борче против царева, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше.) Тропар други, глас 4.: Подвигом добрим подвизалсја јеси, страстотерпче Христов вјероју, и мучитељеј обличил јеси нечестије, жертва же благопријатна Богу принесалсја јеси.
Тјемже и вјенец пријал јеси побједи, и молитвами свјате, твојими, всјем подајеши прегрјешениј остављеније. (Тропар други, глас 4.: Добар бој си војевао мучениче Христов за веру, изобличивши безбожност мучитеља, и као благопријатна жртва си се принео Богу. Зато си примио венац победе, и твојим молитвама Свети Георгије, свима подајеш опроштај грехова.) Кондак великомученика Георгия, глас 4.: Возделан от Бога,/ показался еси благочестия делатель честнейший,/ добродетелей рукояти собрав себе:/ сеяв бо в слезах, веселием жнеши,/ страдальчествовав же кровию, Христа приял еси,/ молитвами, святе, твоими всем подаеши// прегрешений прощение. (Кондак, глас 4.: Воздјелан от Бога, показалсја јеси благочестија дјелатељ честњејшиј, добродјетељеј рукојати собрав себје, сјејав бо в слезах, веселијем жнеши, страдалчествовав же кровију, Христа пријал јеси, и молитвами свјате твојими, всјем подајеши прегрјешениј прошченије. Кондак, глас 4.: Поучен од Бога, показао си се као славни делатељ побожности, сабравши себи руковет врлина. Сејавши са сузама, са весељем жањеш, и пострадавши у крви, Христа си примио и твојим молитвама, свети, свима дарујеш опроштај грехова.)
