741
Поштујући иконе ми не поштујемо дрво и боју на дрвету, него поштујемо те живе и присутне небесне силе.“
Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Чувајте се да вас не преваре лажни христоси: демократија, хуманизам, масонство итд.“
Чиста недеља Часног поста (грч. Κυριακή της Ορθοδοξίας) завршена је јуче и данас је почела Пачиста недеља (грч. Β’ Κυριακή των Νηστειών), позната и као Хрома недеља, која је назив добила додавањем префикса па на име Чисте недеље и значи – после Чисте.
Чиста или Недеља Православља слави победу над иконоборцима и успомену на поновно успостављање поштовања икона 843. године у време царице Теодоре и патријарха Методија. Током VIII и IX века у Источном римском царству, називаном и Византија, настао је покрет иконобораца (грч. εικονομαχία – икономахија), јерес, која се борила за одбацивање поштовања светих икона, сматрајући да је то облик идолопоклонства, те су иконе биле избациване из храмова и уништаване и отуда називи за овај покрет и иконоклазам (грч. εικονοκλασία) и уништавалац икона (грч. είκονοκλάστης).
Иконоборство је започело у Сирији и Јерменији, а затим се проширило на цело царство. Покрет је имао две фазе, а почео је 726. године првим државним указом против икона, који је издао цар Лав III Исавријанац (717 – 741) из исавријанске, односно сиријске династије. Наредни цареви делили су његов негативни став према иконама, те је за време владавине цара Константина V Копронима (741 – 775) био суров прогон не само икона, већ и њихових поштовалаца, а одржан је 754. године и једна иконоборачки сабор у Јерији код Цариграда. Цара Константина V Копронима наслеђује син Лав IV Хазар (775 – 780; који је надимак Хазар добио по мајци принцези Цицек или Чичек, ћерци хазарског кагана Бихара, која крштењем 732. године добија име Ирина, грч. Ειρήνη – мир) и прогони поштовалаца икона се смањују. Цар Лав IV Хазар се жени 769. године Ирином изданаком аристократске породице Сарандапех, из Атине, и са њом добија сина Константина VI. Након смрти цара Лав IV Хазар трон преузима Ирина 787. године, када престаје прогон икона и поново се успоставља њихов култ. На Седмом васељенском сабору 787. године у Никеји прецизно је дефинисано поштовање икона, које није обожавање (грч. λατρεία – латрија), јер оно припада само Богу.
Након краћег периода затишја почетком IX века иконоборство опет узима маха, те друга фаза почиње 815. године за време цара Лава V Јерменина, а настављају његову политику и цареви Михаило II (820 – 829) и Теофило (829 – 842).
Захваљујући царици Теодори и патријарху цариградском Методију коначно долази до прекида протеривања икона и коначно је озакоњено и васпостављено поштовање светих икона 11. марта 843. године. Те ову победу Православља обележамо прве недеље Великог поста.
Пре посвећења Чисте недеље победи иконофила над иконоборцима, у IX и X веку прва недеља поста је била посвећена старозаветним пророцима Мојсију, Арону и Самуилу.
Пачиста недеља или Хрома недеља посвећена је сећању на Светог Григорија Паламу, архиепископа солунског и чудотворца (1296 – 1359), заступника исихазма (грч. ησυχια хесихиа – мировање, тиховање, ћутање), рођеног у Цариграду, а пореклом из Мале Азије и великим борцем за православље против јереси које су се појавиле у његово доба.
Име Хрома недеља долази од коња Светог Теодора Тирона, коме је субота прве недеље поста посвећена.
