Српски песник и академик родом из Мостара, где је провео већину живота и песничког стваралаштва написао је далеке 1889. године песму под називом „Имаде вас много“.
Шантић је, чини се, те 1889. године написао ову песму за сва времена. Читајући ову песму многи ће проживети садашњост:
Имаде вас много – та ко би вас могô
Избројати,
Свијех знати?!
Имаде вас много богатих госпара,
Са сребром и златом, милионим’ пара.
Двори вам се вељи у висину дижу,
Али никад, знајте, до неба не стижу, –
У небу је вјечност, у њима је није,
Вријеме ће да их све с прашином скрије.
Имаде вас много сивих соколова!
Ријечи су вам јаче од бурних валова,
Ал’ соколи никад не пузе, не гмиле
Ни онда кад на њих јурну грома силе,
А ви знате, знате, ој „соколи с ријечи“,
Пузити кô црви, сред прашине лећи,
Оставити браћу нек их душман таре,
Само да стечете „обећане даре“…
Имаде вас много са благијем ликом,
Е би рекли: о злу не мислите ником,
Е би рекли: да сте с неба анђô прави,
Што истину љуби, који Бога слави,
Ал’ у души вашој ништа друго није
До црног демона, – ту се злобно крије.
Имаде вас много… Каквијех вас нема?!
Али вас је мало
Којима је стало
До народа свога
Тужна, паћенога.
Мало вас је, мало са поштења да се,
Са врлина ваших имена вам гласе;
Мало вас је, мало на бранику права,
Мало вас је глава, –
Мало вас је, мало са срцем у груди,
Мало вас је – људи!
Приредио: М.С
