Тада им никакав лекар није скуп, никаква бања далека, никакав лек горак; нарочито када им се још наговести блискост смрти телесне. О, кад би људи били тако брижни и многобрижни за своју душу! Кад би тако ревносно тражили души својој лека и лекара!“ Српска православна црква и њени верници данас молитвено прослављају Светог Козму и Дамјана (грч. Κοσμάς και Δαμιανός), браћу која су лечила све болесне, како људе, тако и стоку, благодарећи дару исцељења који добише од Господа, те су познати и као Свети Врачи, јер то беше други назив за доктора, као што је и даље у руском језику. Свети Козма и Дамјан беху рођени у Малој Азији, по неким изворима у Месопотамији, док има података да су били рођени у Киликији, данашњој Турској, од мајке Теодотије, хришћанке и оца, који бејаше незнабожац. Отац им је умро рано и мајка их је васпитавала као хришћане, те су живели по закону Господњем. Добише браћа од Бога дар исцељивања и помагали су свима, а за помоћ нису тражили никакву надокнаду, те су познати и као бресребреници, који бесплатно помагаше и лечише болесне. Учинише многа чуда Свети Козма и Дамјан, те тако излечише и жену Паладију, која је годинама боловала од неке непознате болести и већ је била непокретна и на умору, а други лекари нису више хтели ни да пробају да јој помогну, јер су сматрали да је час њеног упокојења близу. Браћа су је излечила, а Паладија желећи некако да им захвали на излечењу даде Светом Дамјану три јајета, које он испрва није желео да прихвати. Паладија га закле Светом Тројицом, те Свети Дамјан само зато узе награду. Када је то сазнао Свети Козма наљути се на брата, јер када им Господа даде дар исцељења даде им и заповест: „Забадава сте добили, забадава и дајте.“, те је завештао да га после смрти не сахране поред брата. Ипак, када је требало да буду сахрањени камила, коју су претходно излечили од беснила, проговори људским гласом и донесе поруку како да их сахране, те су браћа заједно сахрањена у месту Фереман. Свети Козма и Дамјан – Врачи, азијски, прослављају се 1. новембра по јулијанском календару, односно 14. новембра по грегоријанском календару, и обележава се у домовима као Крсна слава. Постоје и још Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан, браћа рођена у Риму, који су исто лечили људе и животиње, са вером у Бога, раздељујући све што имају беднима и само тражећи да болесник исто верује у Господа Исуса Христа. Живели су у време цара Карина (Марко Аурелије Карин, старији син цара Кара, који је управљао западним делом царства, од 283. до 285. године), пред којег их доведоше оковане у ланцима прогонитељи хришћана.
Након дугог испитивања цар је браћи наредио да се одрекну вере у Исуса Христа и да принесу жртве римским боговима, али браћа га нису послушала, већ су и цара саветовали да призна јединога истинитог Бога и рекли су му: „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не би имали коме клањати.“ После чуда којим излечише и самога цара браћа добише слободу и наставише лечити људе у име Господње. Прочуло се за браћу по царству и позавидеше им неки лекар, њихов некадашњи учитељ, те их на на превару изведе из града до планине и тамо их каменова. Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан, Римски, тако страдаше 284. године и дан у календару посвећен њима је 1. јул по јулијанском, односно 14. јул по грегоријанском календару. Тропар, глас 8.: Свајти безсребреници и чудотворци, Козмо и Дамјане, посјетите немошчји нашја: туне пријасте, туне дадите нам. (Тропар, глас 8.: Свети бесребреници и чудотворци, Козмо и Дамјане, исцелите немоћи наше, на дар сте добили, на дар и дајте.) Кондак, глас 2.: Благодат исцељења примивши, здравље дајете онима који су болесни, чудотворци Козмо и Дамјане, лекари преславни, вашом посетом победисте демонске подвале, свет исцељујући чудесима.