Колико се лажна реалност коју режимски медији стварају разликује од оног што се заиста дешава у Србији, сви знамо.
Али застанемо ли понекад да помислимо како је онима који су најгоре прошли у страховлади? Како је онима који буквално немају шта да једу? Које су њихове црне мисли?
Сусрет са овом реалношћу доживео је пре неколико дана један младић, који је после ово испричао на свом Фејсбук профилу.
Преносимо његове речи:
„Немам обичај да пишем овакве статусе јер реално – немају ефекта. Али ме ово посебно погодило. Седох вечерас на клупу на Црвеном Крсту да ухватим ваздух после тренинга и прилази ми бака. Лепо обучена, очешљана. Госпођа.
– Сине, је л имаш да ми даш неки динар, данима немам ни за хлеб да купим. Срамота ме је што ти тражим, али немам избора. Гладна сам.
Пресекло ме нешто у стомаку, извадих све оно што ми се затекло у новчанику у том тренутку и дадох јој. Понудих баки да седне. Каже она „Сине хвала ти, увек имао среће! Знаш, никад није било горе. За време Слобе смо се некако сналазили. И за време ових после. Ја ћу ускоро да умрем, али не могу на силу. Хоћу да радим шта год, али нико неће да ме запосли, матора сам. Мени жао вас младих што ништа немате, немате ни посао, ни перспективу, немате ни пензију сутра. Немате ништа.“
Са кнедлом у грлу јој кажем држите се бако! Јер не знам како човеку који је цео живот радио, мучио се, подигао породицу и заслужио пензију, да пружим утеху јер нема за хлеб. То је нечија мајка, комшиница, тетка, бака. Може бити било ко од нас сутра. А ви Вучићи, Мали, Вулини, Весићи и остали градите фонтане и јарболе. Славите „највећи економски раст у новијој историји“, док вам поштен народ на улици цркава гладан, па ускоро неће имати ко ни да гласа за вас! Срећно вам било и јебите се колективно!
