Угинула овца Доли, прва клонирана животиња - 2003. године

Овца је названа Доли и убрзо је постала најпознатија овца на свету, а данас је синоним за клонирану животињу генерално.

Клонирање су обавили научници из шкотског института Рослин, покрај Единбурга. Узели су једну ћелију одрасле овце и њено језгро убацили у јајну ћелију друге. Такав заметак усадили су у материцу треће овце, која је родила Доли.

Тиме је Доли генетски потпуно једнака првој овци тј. Доли је њен клон. Занимљиво је да је име Доли овца добила по славној музичарки Доли Партон, познате по свом попрсју и то зато што је ћелија узета из млечне жлезде одрасле овце.

Овца Доли живела је шест година, а тада је добила тешку болест плућа, па су морали да изврше еутаназију. Није установљено да ли је клонирање узрок релативно ране смрти овце Доли, јер је плућна болест била узрокована једном врстом вируса, а и једна друга овца из истог стада умрла је од ње.

Неки, међутим нагађају да је узрок ране смрти можда био у чињеници да је Доли клонирана од одрасле овце старе шест година, па су јој теломери диктирали старост од шест година већ при рођењу.

Иначе овце врсте Фин Дорсет, каква је била Доли, имају очекивану старост од управо 11 до 12 година. Занимљиво је да је за живота Доли родила чак шест јагањаца, који су названи Бони, Саллy, Роси, Луси, Дарси и Котон.

Доли је живела шест година. Угинула је 14. фебруара 2003. године. Њено тело препарирано изложено је у Краљевском музеју Шкотске.
Остали догађаји на данашњи дан:
269 – Током прогона хришћана, у време цара Клаудија ИИ спаљен је на ломачи римски свештеник и лекар Валентин, касније хришћански мученик Св. Валентин. Тај датум католици славе као Дан заљубљених.
869 – Умро је словенски просветитељ познат по монашком имену Кирило, Грк из Солуна рођен као Константин. С братом Методијем ширио је хришћанство међу Словенима, те се сматрају и оснивачима њихове писмености и књижевности. Верује се да је Кирило творац обле глагољице. Браћа су на словенски језик превела велики број библијских текстова и црквених рукописа.
1468 – Умро је немачки штампар Јохан Гутенберг, проналазач типографије, изума који је означио цивилизацијски преокрет. Усавршио је штампарску машину и основао штампарију у родном Мајнцу. Штампао је 1455. Библију у више од 100 примерака, од којих је четрдесетак сачувано.
1663 – Канада је постала француска краљевска провинција.
1779 – Енглески морепловац и истраживач Џејмс Кук убијен је на Хавајима у окршају са острвљанима. Његова путовања и открића значајно су допринела ширењу британског колонијалног царства.
1797 – Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорација Нелсона потукла је шпанску армаду код рта Сент Винсент на крајњем југу Португалије.
1804 – На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета је одлука о подизању устанка против Турака. За вођу је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе.
1835 – На иницијативу драмског писца Јоакима Вујића, уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу је основано прво позориште у Србији. „Књажевско-сербски театар“ приређивао је једном седмично и празничним данима представе за кнеза и његове чиновнике и госте, а на репертоару су били Вујићеви комади или његови преводи страних дела.
1922 – Италијански инжењер Ђулиелмо Маркони почео је прво редовно емитовање радио програма из Енглеске.
1929 – Ал Капонеови гангстери убили су у Чикагу седморицу чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија. Тај догађај назван је „Масакр на дан светог Валентина“.
1943 – Совјетска Црвена армија је у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца.
1946 – На америчком универзитету Пенсилванија почео је да ради електронски мозак – компјутер који је сате рачунања претворио у секунде. Назван је ЕНИАЦ (Електронски нумерички интегратор и компјутер).
1956 – У Москви је почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза.
1958 – Ирачки краљ Фејсал и јордански краљ Хусеин објавили су уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена је у јулу исте године, краљ је убијен и Федерација се распала.
1972 – Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран је ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла.
1989 – Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини је фатвом (едикт) наредио смртну казну енглеском писцу индијског порекла Салману Рушдију због његовог дела „Сатански стихови“ које је у Ирану оцењено као бласфемија ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне.
1997 – Међународна арбитражна комисија је донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под међународни наѕор до марта 1998.
1998 – Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали су се добровољно Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине током ратова у СФРЈ 1991-95. који су се добровољно предали том суду.
2000 – У настојању да изолује председника СРЈ Слободана Милошевића, Европска унија је проширила списак лица, сарадника председника и људи блиских његовом режиму, којима је забрањен улазак у земље ЕУ са 600 на 900 имена.
2001 – Скупштина Србије је укинула Закон о јавном информисању на основу којег је власт Слободана Милошевића вршила репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен до септембра 2000. медији су кажњени са више од 30 милиона динара, а једном броју је забрањен рад.
2002 – Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили су успешно клонирање мачке, од шест различитих раса мачака.
2002 – Умро је немачки диригент Гинтер Ванд, познат по захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта.
2003 – Трибунал у Хагу подигао је оптужницу против лидера Српске радикалне странке (СРС) Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се добровољно предао том суду 24. фебруара те године.
2003 – Након шест година живота првом клонираном сисару, овци Доли, убризгана је смртоносна ињекција због симптома прогресивне болести плућа.
2004 – Председник Србије Борис Тадић је посетио српске енклаве на Косову, а у Приштини је разговарао са шефом УНМИК-а Сореном Јесен-Петерсоном. Он је први председник Србије који је посетио Косово од 1999, када су власт у тој покрајини преузеле УН.
2005 – У експлозији бомбе у Бејруту, погинуо је бивши либански премијер Рафик ал Харири.