Марина беше рођена у Писидији Антиохијској, у Јужној Анадолији, у породици незнабожаца и већ са пет година мајка јој је преминула, те је отац Едесије, који беше незнабожачки жрец, не могавши да се стара о њој, даде на старатељство једној жени, која тајно би хришћанка. Тако је Марина одрастала као хришћанка, учећи се врлини и вери хришћанској, те узрастајући у учењу и врлини сваким даном добровољно одабра тежак пут мучеништва. Признаде једног дана Марина своме оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова, а њен отац тада је омрзну и одрече је се као кћери. Остала је Марина да живи у Писидији са својом помајком, када дође нови царски намесник Олимврије и једног дана на улици у пролазу опази Марину, којој тада беше 15 година, те занесен њеном лепотом хтеде да је узме себи за жену и упита је за име, веру и отаџбину, на шта му Марина одговори: „Име ми је Марина, рођена сам у Писидији и верујем у Господа Исуса Христа.“ Сазнавши да је хришћанка покуша је прво ласкањем приволети идолима, а када увиде да неће моћи запрети јој мучењем. Марина тада искрено каза Олимврију: „Не гајите узалудне наде, намесниче, нити ме плашите мукама, јер ја се мука не бојим. Ништа ме не може одвојити од Христа! Не бојим се невоља, ни глади, ни ватре нити мача.
Не мислите да ћете ме придобити похвалама, нити златом или каквим другим богатством. Све су то ствари кварљиве и пролазне, за мене безвредне . Душа, по милости Божијој је бесмртна, и моја ка вечности тежи. Из тог разлога, намесниче Олимврије, ми Хришћани мудро одбијамо пролазне раскоши и овосветовна уживања. Ми смирено трпимо тугу и патње овоземаљске да бисмо се удостојили вечног радости по кончини нашој. Ако мислите да лажем, ево ме намесниче, пробајте, видите истину која се у делима потврђује. Бичујте ме, ватром сагоревајте тело моје, мучите ме каквим год желите мукама. Што ме више будете мучили, то ће ме Господ Мој више наградити у Царству Небеском. Безброј пута у овом животу, Господ шаље утеху у муци. Подиже из непрегледних дубина, избавља нас од ватре, од муке и невоље, вама и вашим поганим боговима на срамоту и осуду. Дакле, ја не марим за овај пролазни живот. Зато спремно предајем тело своје на муке, за бесмртног Господа и Бога мог, јединог непорочног, који беше разапет из љубави према мени и свом роду људском.“ Расрди се намесник на Марину и њено одбијање, те је предаде џелатима и нареди да је муче разним мукама, које све истрпи Марина, иако и народ и сам намесник плакаше док гледаше њен пролазак кроз муке, док душа њена поста све светлија и лепша.
Видевши да не може Марину поколебати у вери и да је све више народа почело да прихвата веру хришћанску, нареди да посеку све који су прихватили веру Господа Исуса Христа, те и да Марини одрубе главу. Уписа се тако Света Марина у мученике Господње, који пострадаше за веру. Мошти Свете великомученице Марине чуване су у Антиохији све до 1204. године, када крсташи преузеше Цариград. Постоје и подаци да су њене мошти пребачене 908. године у Италију. А сада се моти Свете великомученице Марине налазе у Атини у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука се налази на Светој Гори у манастир Ватопеди, док се на врху планине Ланга у Албанији, изнад самог Охридског језера, налази манастир њој посвећен са деловима њених Светих Моштију у којем се разна чуда догађаше, а сведоци им беху и хришћани и муслимани.
Остало је забележено да су и Турци имали велико поштовање према овом манастиру и да га нису пљачкали нити палили. Света великомученица Марина, која се изборила са мукама и исушењима, помаже молитвеницима, а најчешће јој се верни обраћају са молитвама за избављење од демонских сила и за помоћ у излечењу од многих болести, нарочито рака. Молитва Светој великомученици Марини – Огњеној Марији О, Света мученице Марина, ти си била живи огањ вере у Господа Исуса Христа, и због те вере си радосно и без страха пострадала, и удостојила се да добијеш венац мучеништва од Самога Господа. Твојим светим подвигом ти си за сва времена показала да се могу победити наши највећи непријатељи спасења – тело и ђаво. Зато ти је Господ подарио велику благодатну моћ да нам помажеш у многим невољама, а посебно у борби са злим демонским силама. Због тога, ми свегрешни и немоћни, приступамо ти, Света Марина, и просимо твоју благодатну помоћ. Помози нам да и ми победимо наше тело, које нас на безброј начина вара, и коме у сваком захтеву попуштамо, грешећи непрестано. Својим молитвама Господу, учини да устанемо из блата у којем се ваљамо и да се очистимо од свих телесних нечистота кроз дубоко и искрено покајање, како би могли да поставимо добар почетак на путу спасења.
Али те још више молимо да нам помогнеш у овој тешкој и крвавој невидљивој борби коју водимо са духовима злобе, и који су нас преварили и увукли у многе грехе, а да ми тога често нисмо ни свесни. Зато својим светим молитвама са Небеских висина одагнај све демоне који плету замке око нас и одводе са пута спасења. Они су својом злобом и лукавошћу у нама посејали и гордост, и себичмост, и мржњу, и завист, и злобу, и властољубље, и сластољубље, и среброљубље, и све друге страсти, које су се у нама одомаћиле, и постале као нека наша друга природа. Зато својом огњеном молитвом, мученице Марина, одагнај све те бесове који су се устремили на нас, и помози да и ми устанемо против њих једним новим животом, кроз Цркву Христову, кроз покајање, кроз врлински и непорочан живот. Помози да се и у нама распали неугасиви огањ љубави Божје, којим си ти тако силно горела, па да са трепетом будимо над сваким својим делом и мишљу, и да душу оградимо непрестаном молитвом и Богомислијем. Тада ће демони бежати од нас са страхом и неће моћи много да нам нашкоде. Нека би, твојим светим молитвама, тако проживели до краја земног живота, стално стремећи ка Вишњем свету. А када једном са душама пређемо у царство духова, помози да слободно прођемо крај злих војски сатанских, и да се удостојимо да са радошћу уђемо у светлост Царства Небеског, где све војске Анђела, и свих Светих, међу којима и ти лучезарно светлиш, Света Марина, непрестано славе Пресвету и Животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин. Тропар, глас 4.: Агница Твоја Исусе, Марина, зовет велијим гласом: Тебе Женише мој љубљу и Тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспињајусја, и спогребајусја крешченију Твојему, и стражду Тебе ради, јако да царствују в Тебје. И умирају за Тја да и живу с Тобоју, но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја Тебје: Тоја молитвами јако Милостив спаси души нашја. (Тропар, глас 4.: Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим тражећи Те страдам и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом.
Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе“. Њ
еним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.) Кондак, глас 3.: Дјевства добротами преиспешчрена дјево, нетљеними вјенци вјенчаласја јеси Марино: Кровми же мученичества обагрена, чудеси просвјетившисја исцјељениј, благочестно мученице пријала јеси почест побједи твојего страданија. (Кондак, глас3.: Добротом дјевства украшена дјево, нетрулежним венцима си се венчала, света Марина: Крвљу мучеништва си била обливена, просветивши се чудесним исцељењем, и побожно си примила почаст победе због твога страдања.) Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Без невоље нема богомоље! Нека су зато по хиљаду пута благословене муке које у овоме животу сналазе нас и приморавају нас да дигнемо очи своје и срце своје ка Господу!“ Молитва Свете Марине пред мучеништво за Христа – Свети владика Николај Господе Исусе, Боже мој и Спасе, Ти сваком помажеш ко у Те узда се: Буди близу мене, близу моје душе, Кад неверни стану тело да ми руше. Буди близу мене, Снаго мученика, Да поднесем муке без страха и крика. Држи ме, молим се – Теби Вишњем Богу, Да ми врази моји одолет не могу, Да ме не упрља њихов поглед скверни, Да ме не занесе говор им неверни, И да претња срце не уплаши моје – Господе, услиши реч слушкиње Твоје! Благодат ми пошљи Духа Твог Светога, И њоме осветли цркву тела мога, Напуни ми уста Твоје премудрости, Да се могу бранит од вражје пакости, И одговор дати на питање свако, Безбожничка уста затворити лако.
Да се не подсмехну вражји ученици, И не наругају Твојој мученици. Бљеском Твога Крста и мој Крст украси, Недај свећу душе мука да угаси. Име ми је Твоје драже од свег света – Удостој ме, Спасе, Твог милог сусрета! Као овца стојим пред гладним вуцима. К`о самотна птица пред многим ловцима. Као риба бедна мрежом ухваћена – Но ја у Те гледам, Господе спасења. Нек растржу тело к`о јефтину врећу, Ја се Тебе, Христе, отказати нећу. Волим муку с Тобом, но све труле сласти. Ја се клањам, Спасе, само Твојој власти. Победниче смрти, ђавола и ада Кроза ме понови ту победу сада! На свему Ти хвала, Господе и Спасе, Што сваком помажеш ко у Те узда се!
Снежана Недић