Чувени српски академик, неуропсихијатар и књижевник Владета Јеротић је својевремено дао одговор на дилему о којој се одувек полемише.
Није уопште страна чињеница да родитељске свађе, поготово оне које се одвијају пред децом, често касније покажу последице по психо-емотивно стање детета. Овом темом позабавио се и чувени српски академик, неуропсихијатар и књижевник Владета Јеротић који је истакао утицај односа родитеља на своју децу, поготово на ћерке, преносе Детињарије.
„Питали су ме шта је горе? Кад се дете размази или кад су родитељи претерано строги? Ако треба бирати, боље размажено, него дете које расте у претераној строгости. Јер, ипак, то дете се кроз живот у којем није више у центру пажње, некако коригује. Али ако у себи дете носи страх и инфериорност, то остаје за читав живот.
Кад су ме то питали, досетио сам се својих родитеља и њиховог васпитања. Имали су добар брак, био је патријархалан, али је било препирки и свађа. Пазите – свађе и препирке нису исто.
Док има препирки има и љубави. Јер, са 20 година волимо на један начин, са 30 на други, са 40 на трећи. Ако смо сазревали. Ако нисмо, онда ништа, имаћемо три брака. Јер и са 30 хоћемо да волимо као са 20, па са 40 поново. Јер не сазревамо у љубави. Савремена психологија каже да зрели људи не постоје. Постоји само пут ка зрелости.
Моји пацијенти који су долазили у узрасту од 15 до 20 година, у 90 одсто случајева су кривили родитеље. Додуше, у већини случајева су и били у праву. То је оно, кад их родитељи сматрају за бесловесно биће, па се грубо свађају пред дететом, а оно има две, три године. Није то тек тако препирка, то је још и нормално, а кад почну свађе, лоше ће се завршити. Раставом брака, неће моћи да одрасту како треба, и ко је онда крив?
Питање кривице је посебан проблем. Дете јадно, са две године, завуче се под сто, игра се тамо, наравно да не разуме. Али све долази до њега, све упија. Касније ће целог живота бити уплашено или ће се и оно свађати у свом браку. Као коб нека.
Ћерка, ово вам причам из моје праксе. Имала је оца алкохоличара, малтретирао је и њу и мајку. А та иста ћерка, сутра се уда исто за алкохоличара, који чак није ни био такав кад су се узели.
Син, с друге стране, бунтован, пружа отпор, буни се против оца с правом, а кад постане отац, понаша се потпуно исто. Исте ружне речи, батине. А кад смо код батина, у Америци и Европи, дете са шест година може да окрене телефон ако ударе дете. Да ли је то претерано, не знам? Кажу да је батина из раја изашла, али то није тако добро.
Мене је отац тукао кад год сам заслужио. Никад дете немојте тући, ако нисте потпуно сигурни да је згрешило намерно, и међу децом има злопамтила. Ћерку кад отац истуче, а то је било толико ретко, једном је истукао отац и последице остану за цео живот, а знате какве су последице? Једна варијанта је да ће наћи мужа који ће је тући или ће реаговати на грубе речи.
Разликујте покорно од послушног. Човек је покоран из страха, а послушан из љубави. Ух, како воле родитељи кад им је дете послушно и мирно. Није то тако добро. Треба се мало и побунити. Имате, с друге стране и тврдоглаве и интелигентне деце с којима није лако. И није исто да ли имате једно или више деце. Близанци се роде па буду различити. Не можете их исто васпитавати и једно и друго,“ испричао је Владета Јеротић.
Printscreen YouTube/ Agape – Aleksandar Gajšek
