Брање и продавање биљака попут пољског кукурека, ртањске метвице или госпине папучице у Србији је кажњиво законом, а осим новчане казне, могуће је завршити и у затвору.
У Србији према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, обухваћене су 2.633 врсте.
По дефиницији Закона о заштити природе, угрожене врсте биљака као и других организама су врсте које се суочавају са високом вероватноћом да ће ишчезнути у природним условима у блиској будућности што се утврђује у складу са општеприхваћеним мађународним критеријумима.
Како су за Н1 навели у Заводу за заштиту природе, „списак угрожених врста за одређену територију приказује се кроз „црвене листе“, док се детаљнији подаци о њиховој биологији и екологији као и актуелним факторима угрожавања и мерама њихове заштите приказују кроз научностручне студије угрожених врста тзв. црвене књиге“.
Када су у питању најугроженије биљке у флори Србије то су пре свега врсте са распрострањењем локалног карактера односно оне врсте које се могу наћи на једном до пар локалитета у Србији.
„Оне се одликују смањеном бројношћу јединки у популацијама. Такве врсте су примера ради ртањска метвица (Непета ртањенсис), пољски кукурек (Хyпецоум псеудограндифлорум), Миланов чистац (Стацхyс милании), госпина папучица (Цyприпедиум цалцеолус), пешчарска перуника (Ирис хумилис), маљава бреза (Бетула пубесценс), рујански шафран (Цроцус рујаненсис)“, кажу у Заводу.
Њих је забрањено брати, продавати, било да се ради о целом исту или семенкама. Кажњиве су и радње којима се могу угрозити строго заштићене врсте биљака.
У Заводу за заштиту природе за Н1 ннаводе да угрожене врсте биљака на територији Србије штите се првенствено правно, у складу са националним и међународним критеријумима.
„Њихова заштита се спроводи у складу са Законом о заштити природе као кровним правним актом, и његовим подзаконским актима. Углавном, биљке које су најугроженије се штите као строго заштићене дивље врсте у Србији. Други вид заштите угрожених врста биљака представља спровођење активних мера заштите (тзв. „Ин ситу“ и „еx ситу“ заштита) којима се обезбеђује опстанак ових врста на њиховом природном станишту“.
Према Закону о заштити природе, превиђене су казне казна за физичка лица се креће од 50.000 до 150.000 динара, а у случају поновљених прекршаја могућа је и казна затвора до 30 дана. За правна лица казне се крећу од 500.000 до 2.000.000 динара.
Новчана казна од 5.000 до 150.000 динара следи за физичко лице ако не поступи по налогу чувара заштићеног подручја или га омете у вршењу његових овлашћења, а са 5.000 динара казниће се за прекршај родитељ, старалац, односно одговорно лице у органу старатељства, ако због пропуштања дужног надзора над малолетником, малолетник учини прекршај.
Ове биљке је могуће гајити, али само у научне сврхе и то само са дозволом Министарства за заштиту животне средине на основу мишљења Завода за заштиту природе Србије. Дозволе се односе искључиво на научне институције, док физичка лица могу у случају да су укључена у у пројекте институција.
И увоз је у доброј мери ограничен, а осим домаћег законодавства препреку увозу чине и међународна документа попут Цитес конвенције.
Упркос томе, семење ових биљака могуће је наћи у продају, претежно на интернет огласима што је лако проверити. Осим што се куповином на овај начин крши закон, купци не могу да буду сигурни да ли ће добити оно што су платили.
Ртањска метвица
Ртањска метвица (Непета ртањенсис) припада вишегодишљим зељастим биљкама. Род Непета обухвата око 250 углавном вишегодишњих зељастих биљака које припадају фамилији уснатица (лат. Ламиацеае). Период цветања је од јуна до јула.
Потврђено је да етерично уље ове биљне врсте ефикасније антибактеријски делује на врсту бактерија Стапхилоцоццус ауреус од пеницилина и тетрациклина. Расте на отвореном станишту на кречњачкој подлози у храстовим шумама. У Србији се ова врста налази на јужној страни планине Ртањ. С обзиром да се овај ареал налази врло далеко од центра ареала врста, врста Непета ртањенсис спада у реликтне биљне врсте.
Пољски кукурек
Пољски кукурек (Хеллеборус одорус) је шумска зељаста, усправна, вишегодишња биљка из истоименог рода и породице љутића. Он је строго заштићена врста, а локалитет код насеља Малошиште представља једино познато станиште ове врсте у Србији.
Планирани простор заштите обухвата два хектара. Простире се у железничку пругу Ниш – Лесковац и веома је угрожено због радова на обнови саобраћајне инфрастурктуре уз коју је лоцирано, те је превиђено његово измештање до завршетка реконструкције.
Чистац краља Милана
„Чистац краља Милана“ или „Миланов чистац“ је ендемска балканска врста открио је чувени српски ботаничар и лекар краља Милана Обреновића, доктор Сава Петровић 1885. године у околини Врања. Свој налаз о новој врсти за науку објавио је у француском часопису „Сцриниа Флорае селецтае“ 1887. године, а врсти је дао научни назив у част краља Милана Обреновића – Стацхyс милании. Распострањеност чистаца везана за подручје Ниша – село Мрамор, локалитет Мали Лалинац.
Пешчарска перуника
Перунике (лат. Ирис) су познати род скривеносеменица који обухвата између 200 и 300 врста биљака. Све су вишегодишње биљке са подземним стаблом у виду ризома или луковице. Цветови су занимљивог облика, а латинско име рода потиче од грчке речи за дугу — тиме се покушала дочарати сва разноликост боја цветова овог рода.
Маљава бреза
Маљава бреза (Бетула пубесценс Ехрх) је листопадно дрво или жбун из рода бреза. Карактеристична је по белој кори целог дебла и младим гранама густо покривеним длакама, по којима је и добила име. У Србији се маљава бреза може наћи на некадашњој Власинској тресави, где расте на пловећим тресетним острвима Власинског језера. То је може бити и једино преостало станиште маљавих бреза.
Госпина папучица (Цyприпедиум цалцеолус)
Госпина папучица врста орхидеје која је заштићена од стране УНЕСКО-а као природна реткост на Сувој планини. Ова европска врста орхидеје у Србији расте само на Сувој планини. Стручни назив јој потиче од речи – грч.
Кyприс, што је надимак Венере, богиње љубави и лепоте, педилон што значи ципелица, због облика усне цвета, а што се понавља и у другом делу имена. Госпина папучица је веома омиљена украсна биљка, што је довело до њеног интензивног брања и коначно до тога да постане ретка и веома угрожена врста.
Осим ових најугроженијих врста у Србији постоји још биљка о којима је потребно водити рачуна.
Панчићева оморика
Панчићева оморика (Пицеа оморика) је врста смрче, ендемска врста Балканског полуострва. Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине и Растишта. Научни назив оморика потиче од локалног имена за ову четинарску врсту.
Степски божур
Степски божур/Црyптобасис/WикипедиаСтепски божур (Паеониа тенуифолиа) познат још и као усколисни божур. У Србији се ова врста може пронаћи у Банату, на Делиблатској пешчари и у околини Димитровграда и Сокобање. Природна станишта ове биљке су суве ливаде, камењари, степе и пашњаци.
Може да расте само на осунчаним местима или у благој сенци. Како је природно станиште ове биљке степско, степски божур је веома добро прилагођен на оштре зиме и жарка лета. Степски божур је вишегодишња зељаста биљка висине до 60 центиметара. Цвета од априла до јуна.
Боја цветова је црвена, са јарким жутим прашницима. Степски божур поседује лековита својства, али спада и у групу отровних биљака. Може да се гаји у баштама и веома често представља украсну баштенску биљку. Приликом сејања је неопходно да се семе не засади предубоко, иначе неће исклијати.
Гороцвет
Гороцвет (Адонис верналис) или зечји мак, гороцват, Госпина влас је вишегодишња, зељаста биљка из фамилије љутића која расте на песковитим стаништима и сушним ливадама. Још једна биљка којој је име позајмио лик из грчке митологије, лепи ловац Адонис. Доста је распротрањена Делиблатској пешчарии.
Осим по лепоти ова биљка је и драгоцена и по лековитости и користи се за производњу лекова против срчаних обољења и диуретика. Осим лековитих својства ова биљка је и отровна. Користи се и као седатив код неуровегетативних сметњи, несанице и епилепсије. У хомеопатији се употребљава за лечење хипертиреозе, реуме, запаљења плућа, ангине пекторис. Висине је до 40 цм, а на врху стабла образује се веома крупан цвет.
Росуља
Росуља (дросера ротундифолиа) је вишегодишња зељаста биљка али постоје и врсте пењачица које су више и могу порасти до три метра. Росика углавном расте у топлијој и влажној клими чак и довисине од 3500 метара. У Србији се може наћи на Старој планини и Власини. Росуље су род карниворних биљака са преко 170 врста.
Јавља се на местима осиромашеним минералним материјама, па то надокнађује протеинском исхраном — хватањем животиња. Хвата их помоћу листова на којима су жлезде које праве лепљиву течност на које се потом залепи инсект. Росуља није велика биљка. Прави розету од неколико листова. У народној медицини се користи готово хиљаду година, пре свега за ублажавање кашља, посебно сувог.
Рунолист
Рунолист (еонтоподиум алпинум) је веома ретка и заштићена биљка у читавој Европи. Може се наћи само на веома неприступачним и високим деловима планина између 2.000 и 3.000 метара надморске висине. Због неприступачног терена тешка јој је прићи.
Припада фамилији главочика са врло уочљивом и карактеристичном цвасти која је главно обележје ове биљке. Цваст изгледом подсећа на лављу шапу па отуда и име биљке (грч. леон = лав и грч. подион = ножица). У Србији се може наћи на Копаонику, Тари, Мучњу и Проклетијама.
Фото Shutterstock
Предраг Поповић Н1
