Наша култура пребогата је различитим обичајима и веровањима. Ради се о поступцима који се извршавају против урока, ради среће и заштите од демона и несреће.
Велики број обичаја је временом нестао, али се доста њих трансформисало сеобама народа и неодољивом чежњом људи да мењају причу онако како им се допада. Нека имају објашњења, док се друга немају никакав темељ, већ се једноставно прихватају.
Наша историја бележи бројне необичне обичаје који данас нису у пракси. Међутим, ови обичаји су у нека давнија времена сматрани нормалним, па чак и пожељним.
Народно веровање које је дефинитивно на врху наше листе је „лажна трудница“.
1. „Лажна трудница“
Током трудноће, трудница је изложена „злим демонима и очима“, а како би поглед скренули с ње, улогу труднице преузима мушкарац и то траје девет месеци.
Он треба да буде „трудан“ тј. да има „стомак“, лежи, да му се приноси храна и вода, да га облаче, дарују, а он за то време не сме ништа да ради.
За то време се права трудница понаша као да се „ништа не дешава у њеном стомаку“. Када се дође до тог тренутка када треба да се деси порођај, „лажна трудница“ се „порађа“ и рађа „бебу“. Чудно зар не?
2. Свадба за покојника
Да ли сте знали да је код нас постојао и обичај претварања погреба у свадбу?
Уколико премине момак или девојка који нису стигли да ступе у брак, онда се доводила особа супротног пола на сахрану.
Доведена особа се, као и покојник, облачи у свадбено одело, а затим се обавља церемонија ступања у брак коју је пратила и музика.
3. Свако сваког жени
Левират представља брачну заједницу коју склапа жена са братом свог преминулог супруга, док је сорорат брак удовца са свастиком.
Овај обичај се углавном практиковао уколико жена или мушкарац нису имали потомке са преминулим партнером. Установљено је да је сорорат постојао све до половине XX века у Источној Србији.
Муж који остане удовац могао је да ожени сестру своје жене, под условом да она већ није удата. Као разлог овог брака наводи се да о деци која су остала без мајке најбоље може да брине мајчина сестра.
4. Колективни секс
Прастари обичај колективног друштвеног секса обављан је у одређеним приликама и збивањима као ритуал. Код Срба се практиковао у патријархалним сеоским скупинама пчињског краја.
У време свадбеног весеља, док се у потпуности није обликовао свадбени ритуал, у свадбеној екстази није се водило рачуна ко је са ким сексуално општио.
5. Склапање брака међу малолетницима
На списку свих ових бизарних српских обичаја је склапање бракова међу малолетницима. Тај обичај је био заступљен подједнако и међу сеоским и међу градским становништвом. Често се брак склапао између дечака и одрасле девојке, или обрнуто.
Н. Кошак 24 сата
