Некад најопремљенији југословенски војни аеродром Јосипа Броза Тита, „Жељава“ смештен дубоко у утроби планине Пљешавица надомак Бихаћа, данас је потпуно пропао.
По струци дипломирани инжењер за радарски систем и потпуковник авијације у авио служби Иван Прша каже да је то војно здање изгледало импозантно 1968. године, када је званично отворено.
– То је био најјачи војни аеродром по инфраструктури у целој Југославији. Унутра је била смештена једна авијацијска бригада са 60 авиона и више од 3.000 људи, од чега је било само око 500 официра, око 900 подофицира и око 2.000 војника. Имао је капацитет опслуживања три авиобригаде у случају потребе. Савршено је штитио од изненадних удара – започиње Прша.
Он додаје да је то био најстрожије чуван војни објекат у бившој држави.
Тадашња војска Југославије 17. маја 1992. минирала је аеродром са 56 тона експлозива и тиме га у потпуности онеспособила. Време је учинило да његова унутрашњост у потпуности пропадне.
Премијер УСК-а Хамдија Липовача 2011. године је најављивао могућност да се на овој локацији направи савремени карго аеродром.
Међутим, висина и исплативост инвестиције диктирају ток реализације пројекта. Упућени кажу да то није исплативо, док за неку врсту музејског туризма унутрашњост аеродрома није сигурна.
Овако је некад изгледала Титова „Жељава“
Прескуп пројекат
Бихаћ и Крајина, када би се удружили са Корјеницом и Госпићем, немају довољан капацитет летова како би одржали један такав један аеродром. Због тога, би покретање обнове Жељаве била права утопија и промашена инвестиција – рекао је Прша.
Затим је додао:
– Било је говора да то буде аеродром за теретне авионе и да пројекат буде понуђен потенцијалним страним инвеститорима. Међутим, израда пројекта је прескупа, а инвеститори не желе да улажу док не виде исплативост.
Водећи загађивачи
Инспектор на ГП и бивши падобранац у ЈНА, Изачић Хазим Алагић каже да велики проблем представљају опасне отровне материје настале у пожару након минирања.
– Због тога су они, док не буде извршена деконтаминација неупотребљиви за било какве активности. Гранична зона, у којој се налази аеродром, велики је резервоар питких извора воде Клокота, Привилице и Жегара као водовода града Бихаћа, али и Смиљановца којег снабдева Рипач – каже Алагић.
Он додаје да је бивши аеродром био је један од већих загађивача подземних вода које теку из Лике, тако да је за Бихаћ и УСК боље да никада не проради.
(Dnevne.rs /avaz)
