Телевизор РР стоји као раритет. Направљен је далеке 1958. године, са дијагоналом екрана 48 центиметара. На том телевизору се могао ухватити само УХФ талас, што значи да се гледао само један програм, а касније су за други програм били потребни стабилизатори.
Први нишки телевизор марке РР ТВ 810 наџивео је свог произвођача и још увек ради.
Зато нису били мало изненађени они, који су се пре неколико година затекли у једној од канцеларија нишке ЕИ холдинг корпорације када је портир Власта успео да на овом првом произведеном телевизору у Електронској индустрији, из цуга пронађе слику и тон првог програма националног сервиса.
На неколико секунди заћутали су и тадашња директорка ЕИ „Телевизије“ Нада Танчић и инжењер електронике Радослав Савић. Осмех се мешао са неверицом док су преко екрана телевизора, старог више од 50 година, промицале сцене криминалистичке серије у црно-белој техници.
Тешко да би се неко од њих кладио да ће Власта са антеном, познатом као рибља кост, пробудити старог доброг лампаша из вишедеценијске хибернације.
Направљен је далеке 1958. године. Инжењер Савић је причао да су тај апарат, али и други производи ЕИ „Телевизије“ увесељавали многе домове када су се деца и старији окупљали у двориштима имућнијих комшија да виде тадашње чудо технике.
Онда су почела да навиру сећања. Неко помену како се у то време по месним заједницама организовало колективно гледање телевизије.
Улаз је коштао тадашњих пет алуминијумских банки, што је износило пола динара.
Уз кабезу и дебело наложену бубњару, телевизију је гледала цела сала. Када је играла југословенска фудбалска репрезентација, у МЗ Бубањ било је чудо од гужве!
Ратко Радивојевић, у то време сервисер телевизора, напомиње да шездесетих година није било много посла јер су апарати добро радили:
– Стварно су се телевизори ретко кварили, а наш посао је био на цени. Евентуално некад цркне нека лампа, ми одемо на терен, а тамо нас чека цео комшилук! Не могу да заборавим када се тих дана емитовала Олимпијада.
Усред ноћи ме буди човек кога први пут у животу видим и унезверено каже: „Не смем да се вратим кући без вас ако ми до јутра не буде поправљен телевизор, жена и побратими неће ме у кућу пустити.“ Шта ћу, куд ћу, устанем и правац у Београдмалу да заменим лампу!
Та времена памти и инжењер Савић, који је предочио да је дневник са водитељем Мићом Орловићем био ритуал старијих Нишлија и додаје да је програм трајао од 18 па до 23 часа:
– Телевизор РР у нашој фабрици стоји као раритет. Нико није веровао да ради. Овај први телевизор чак има могућност прикључка даљинске контроле, што се тада обављало обичним дугачким каблом. Интересантан је што има круг са стране где се мењају програми, а ту је и звучник.
На том телевизору се могао ухватити само УХФ талас, што значи да се гледао само један програм, а касније су за други програм били потребни стабилизатори.
Овај први ТВ апарат нема шасију на штампаној плочи и зато није чудо што ради. Ако су лампе здраве, онда нема шта да се поквари – објашњавао је Савић.
Иначе, дијагонала екрана тог првог телевизора је 48 центиметара и само та марка апарата је била те величине.
Марко Смиљковић нискевести
