На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бересе и посвећује босиљак.
Српска православна црква и њени верници прослављају Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи.
Највећи крстовдански вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве, поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од подне долазе они који желе да се виде, да буду виђени. Остају докле ко може.
У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.
На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бересе и посвећује босиљак. На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења, 18. јануара, по предању, укрштају се ветрови.
У цркви се тог дана крст ставља у воду и, ако се вода смрзне, очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити „оскудна и болешљива“.
(rts)
