Већина вас се сигурно не сећа бичева и клечања на кукурузу, али су вам познате неке друге ствари, а оне сада воде родитеље и наставнике право иза решетака
Родитељство је један од најтежих послова у животу. Ипак, стиче се утисак да је родитељима некада било лакше него данас, јер није постојао закон који их обавезује како да васпитавају своје дете.
Они најстарији памте да су их родитељи васпитавали тешким кожним каишевима, а да су их учитељи и наставници у школама кажњавали клечањем на кукурузу. Тај тренд је трајао отприлике до средине прошлог века.
Само двадесетак година касније о оваквом педагошком опхођењу се говорило са великом дозом критике.
Васпитање деце се тада променило.
Родитељи су неваљалу децу слали по прут, са циљем да деца поред кажњавања осете обавезу и самокажњавања. У школама, поред писменог и усменог укора, пракса је била да разредни старешина неуспешну и безобразну децу казни пацком, или са више њих. Није било ретко да неко дете за своје недело добије и шамар или чупање зулуфа.
У нашем народу прут је толико био поштован, да је чак постојала врста прута за сваки несташлук. Учитељи су обично шибали лесковим прутем, јер је дрво леске (лешника) у нашој традицији дрво знања. Када би дете упало у неку невољу, која би могла да му угрози здравље, родитељи би га тукли врбовим прутем, јер је врба биљка здравља (није ни чудо, од њене коре смо добили аспирин). Најгоре су пролазила заиста неваљала деца, коју су тукли глоговим прутем, како би из њих истерали ђавола.
Ипак, родитељи и наставници су сарађивали и подржавали једни друге када је васпитавање детета било у питању. Често су баш родитељи охрабривали разредног старешину да буде што оштрији и да не дозволи да се њихово дете претвори у изрода.
Овај модел васпитног образовања одржао се до све до деведесетих, а негде и дуже.
Од тада, многе ствари су се промениле у васпитању деце, али овај пут заиста.
Рат, који је био на овим просторима, “омекшао” је родитеље, јер су многи почели да се воде паролом “само нек су деца жива и здрава”.
Родитељство се сада заснива на пуном поверењу родитеља у дете, чиме је потпуно разбијен табор родитеља и наставника.
На ову атмосферу у друштву се фино “налепила” тежња ка уласку у Европску унију, која захтева поштовање неких прецизних закона. Тако је родитељство прешло на папир, који садржи више забрана него дозвола.
Данашњи родитељи не смеју физички да кажњавају своју децу, јер то суд може да препозна као злостављање. Још ригорозније се санкционише физичко кажњавање деце у школи.
Према породичном закону, уколико се докаже претерана употреба силе при васпитавању детета, социјална служба преузима бригу о њему, а родитељ може да заврши и са вишегодишњом затворском казном.
Васпитачи, учитељи, наставници и професори за непримерено понашање према детету одговарају на два фронта, пред дисциплинском комисијом и пред судом, где им прети одузимање лиценце за рад и затворска казна.
Погледајте један од начина да квалитетно учествујете у развоју детета.
