Почетна » Нешто се чудно дешава са Сунцем, научницима није јасно шта

Нешто се чудно дешава са Сунцем, научницима није јасно шта

од Други Пишу
0 коментар

Нешто се чудно догађа са Сунцем. До сада је готово сваки дан у 2022. избацивало бакље и короналне избачаје масе, од којих су неке биле најмоћније ерупције које се могу догодити на нашој звезди.

Ерупције на Сунцу нису саме по себи чудне. До њих долази редовно док пролази кроз раздобља високе и ниске активности, у циклусима који трају отприлике 11 година. Али, тренутна активност знатно је већа од званичних предвиђања НАСА и НОАА за садашњи соларни циклус, а соларна активност је константно премашивала предвиђања још у септембру 2020.

“Не можемо поуздано предвидети соларне циклусе. Не разумемо у потпуности соларни динамо, који генерише магнетна поља која се виде на површини као сунчеве пеге и која производе бакље. Ово је један од изванредних проблема у астрофизици, стога није изненађујуће да не можемо имати тачна предвиђања”, рекао је за Сциенце Алерт соларни астрофизичар Мајкл Витленд са Универзитета Сиднеј у Аустралији, преноси Индеx.

Но ако не можемо имати тачна предвиђања, долази до проблема. Шта ако своја предвиђања темељимо на погрешној метрици? Можда морамо променити начин на који посматрамо нашу звезду.

Соларни циклуси

Соларни циклуси имају огроман утицај на Сунчев систем, али их релативно слабо разумемо. Научници сматрају да су вероватно повезани са соларним магнетним пољем. Отприлике сваких 11 година Сунчеви магнетни полови се окрећу, северни постаје јужни и обрнуто. Та ситуација се подудара са оним што је познато као соларни максимум, када Сунце избацује највише бакљи и короналне масе (ЦМЕ), те има највише пега.

Након тога долази раздобље смиривања активности, а после опет креће раздобље соларног максимума. Сада је наша звезда управо у тој фази, 25-ој, откако смо почели да бележимо.

Циклуси активности карактеришу се и предвиђају на основу једног фактора: броја сунчевих пега. То су привремена подручја у којима су магнетна поља посебно јака, што подстиче ерупцију бакљи и ЦМЕ-а. Ми пеге видимо као тамне мрље јер магнетно поље инхибира проток вруће плазме, а региони су касније хладнији и тамнији од околине.

Соларни физичар Скот Мекинтош из америчке Националне агенције за истраживање океана и атмосфере (НОАА), сматра да предвиђање соларних циклуса на основу броја сунчевих пега није најбољи модел.

“Циклус сунчевих пега није примарна ствар. А у уџбеницима и научној заједници се то представља као главни показатељ. Али, то је секундарно”, рекао је Мекинтош.

“Примаран је Халеов циклус, 22-годишњи магнетски циклус. А циклус сунчевих пега је само делић те веће слике”, додао је.

Халеов циклус открио је почетком 20. века амерички астроном Џорџ Илери Хале. Састоји се од два циклуса сунчевих пега у трајању од 11 година – време које је потребно да се полови двапут замене и врате у своје првобитне положаје.

Н1 Загреб

Можда ти се свиди

Оставите коментар

5 × 5 =