Почетна » Студија: Спавање чак и са малом количином светлости може да штети здрављу

Студија: Спавање чак и са малом количином светлости може да штети здрављу

од Жиг Инфо
0 коментар

Спавање само једну ноћ са пригушеним светлом, као што је телевизор са искљученим звуком, повећало је шећер у крви и број откуцаја срца здравих младих људи који су учествовали у експерименту у лабораторији спавања, показало је ново истраживање.

Слабо светло је пореметило сан упркос чињеници да су учесници спавали затворених очију, рекао је аутор студије др Филис Зи, директорка Центра за циркадијалну медицину и медицину спавања на Медицинском факултету Универзитета Northvestern Feinberg.

Откуцаји срца обично опадају ноћу, успоравајући се јер је мозак заузет „поправком“ и подмлађивањем тела. У бројним студијама се показало да је повећан број откуцаја срца ноц́у фактор ризика за будуће срчане болести и рану смрт, преноси ЦНН.

Висок ниво шећера у крви је знак инсулинске резистенције, где тело престаје да правилно користи глукозу и панкреас прелази у преоптерећење, преплављујући тело додатним инсулином да би га прекомерно компензовао док на крају не изгуби способност да то ради. Временом, инсулинска резистенција може довести до дијабетеса типа 2.

Претходна истраживања су показала повезаност између вештачког светла ноц́у и повећања телесне тежине и гојазности, поремећаја у метаболичкој функцији, лучења инсулина и развоја дијабетеса и кардиоваскуларних фактора ризика.

„Зашто би спавање са упаљеним светлима утицало на ваш метаболизам? Да ли то може да објасни зашто постоји већа преваленција дијабетеса или гојазности?“ упитала је Зи.

Др Зи и њен тим узели су 20 здравих људи у 20-им годинама живота и од њих затражили да проведу две ноћи у лабораторији за спавање.

Прву ноћ су провели у замраченој просторији, рекла је др Зи.

Сви учесници студије били су повезани са уређајима који прате низ објективних мера квалитета сна. Да би подаци могли да се прикупљају све што је рађено, рађено је уз минималне сметње. Крв је вађена без додиривања учесника који су спавали.

„Снимили смо мождане таласе и могли смо да кажемо у којој фази спавања се особа налази“, рекла је докторка.

Она је објаснила како су то радили.

„Снимали смо њихово дисање, њихов број откуцаја срца, њихов ЕКГ, а такође смо им вадили крв да бисмо измерили нивое мелатонина док су спавали. Мелатонин је хормон који регулише циркадијални ритам тела, или телесни сат за спавање и буђење.

Насумично одабрани део групе поновио је исти ниво светлости другу ноћ у лабораторији, док је друга група спавала са пригушеним светлом изнад главе са отприлике еквивалентном светлошћу „веома, веома мрачном, облачном дану или уличном светлу које је улазило кроз прозор“, рекла је Зи.

„У литератури се процењује да би око пет до десет одсто светлости у околини заправо прошло кроз затворене капак, тако да ово заиста није много светлости.

Ипак, чак и та мала количина светлости довела је до недостатка спавања са спорим таласима и брзим покретима очију, фазама сна у којима се дешава обнова ћелија, рекла је др Зи.

Поред тога, број откуцаја срца је био већи, инсулинска резистенција је порасла, а симпатички и парасимпатички нервни систем су били неуравнотежени, што се доводи у везу са вишим крвним притиском код здравих људи.

Међутим, светлост није била довољно јака да снизи нивое мелатонина у телу, додала је докторка. Студија је објављена у часопису „Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес“.

Савет који би др Зи дала људима на основу њене студије и постојећих истраживања у овој области, је да користе ролетне и завесе, да угасе сва светла и размисли о коришћењу маске за спавање.

„Мислим да је снага доказа у томе што треба јасно да обратите пажњу на светло у својој спаваћој соби“, рекла је докторка.

Проверите да ли у својој спаваћој соби има извора светлости који нису неопходни, додала је она. Ако је потребно ноћшно светло, држите га пригушеним и у нивоу пода, а не ваших очију или кревета.

Такође имајте на уму врсту светлости коју имате у својој спаваћој соби, додала је она, и угасите сва светла у плавом спектру, попут оних које емитују електронски уређаји као што су телевизори, паметни телефони, таблети и лаптопови.

„Плаво светло је најстимулативнија врста светлости“, рекла је Зи и додала да „ако морате да имате упаљено светло из безбедносних разлога, промените боју.

Докторка предлаже да изаберете светла која имају више црвенкастих или браонкастих тонова.

ЦНН, Н1 Београд

Можда ти се свиди

Оставите коментар