Како само име каже, “дечије болести” као што су разни типови богиња, ако нисмо вакцинисани, већина нас прележи док смо мали. Међутим, шта ако нисте цепљени, али сте неким случајем успели да досад избегнете да добијете рубеоле, морбиле или овчије богиње, а неко у вашем окружењу је заражен?
У последње време све се чешће с правом прича о обавезној имунизацији деце ММР вакцином, која између осталог штити и од рубеола и морбила, односно малих богиња. Иако већина деце прегура ове болести без већих здравствених проблема, ризици од тешких компликација и смрти постоје. Код одраслих, а нарочито трудница, ризици су много већи.
Ствар је у томе што дечији имунитет још увек није толико развијен, па ове болести код малишана често пролазе без озбиљнијих симптома. Међутим, имуни систем одраслих је најчешће толико јак, да организам реагује веома бурно на болест, што у тежим случајевима може да угрози и живот.
Једини начин превенције је вакцинација, а цепиво се може примити у било ком животном добу. Али, ако већ нисте имунизовани, а дошли сте у контакт с оболелима, важно је с првим симптомима одмах се јавити лекару.
Али, ако већ то нисте урадили, ево шта можете да очекујете ако неке од богиња добијете “под старе дане”.
ОВЧИЈЕ БОГИЊЕ
Овчије богиње, односно варичеле, веома су инфективно вирусно обољење које се најчешће шири у виду спорадичних епидемија. Особа постаје заразна дан-два пре избијања првих оспи, па до тренутка док не престану да се стварају нове богиње (везикуле), што обично траје два до четири дана.
Код деце, вакцинација против варичеле није неопходна, зато што се ова болест углавном испољава у виду умерених симптома, као што су благо повишена температура и осип на кожи. Након прележане болести, код већине остаје доживотан имунитет, иако вирус никада у потпуности не нестане из организма.
Но, код одраслих се овчије богиње манифестују много тежим симптомима, као што су висока телесна температура, мноштво промена на кожи и слузницама, а врло честе су и бактеријске компликације. Посебно су угрожена плућа и бубрези, а у тежим случајевима може да дође до трајних поремећаја у згрушавању крви.
Код неких људи, иако јесу прележали ове богиње у детињству, може у каснијем узрасту (махом после 45. године) букнути нова инфекција. Тад је најчешће у питању херпес зостер (нема везе са класичним херпес симплексом иако се слично зове), који се манифестује врло болним осипом само на једној половини тела, а понекад и на једном оку, што може значајно да оштети вид.
Вакцина постоји, али имунитет који се стиче њоме траје максимално 10 година, па су честе ревакцинације неопходне.
РУБЕОЛЕ
Што се рубеола, односно црвенке, тиче имунизација против вируса је данас за сву децу обавезна. Али, пошто многе раније генерације нису примиле ову вакцину, уколико нису прележали богиње, они могу да се заразе.
Посебно опрезне морају да буду жене које планирају да остану у другом стању, јер рубеоле у првим месецима трудноће могу у великој мери да оштете плод и у том случају је побачај једино решење. У супротном, поред тешких оштећења менталних функција, дете може имати озбиљних проблема с видом, слухом, радом срца и других органа, а постоји и велика вероватноћа да неће дуго поживети.
Иако су симптоми рубеола обично благи, болест најчешће није смртоносна. Период инкубације обично траје од две до три недеље, а особа је заразна недељу дана пре и недељу дана од избијања осипа. Међутим, симптоми код старије деце и одраслих најчешће су много јачи него ако се црвенка добије у раном детињству.
Најчешће се јавља надутост жлезда, јаки болови у зглобовима (симптоми слични артритису), главобоља, коњуктивитис (запаљење ока). Но, ако се болест закомпликује, код мушкараца може доћи до тешке отечености тестиса, а код оба пола су могући проблеми с крварењем и упала нерава.
Зато се препоручује свима, који рубеоле нису имали као мали, да се ипак вакцинишу. Стручњаци сматрају да ће једна доза имунизације бити сасвим довољна да се особа сачува од заразе.
ОСПИЦЕ (МОРБИЛИ)
О морбилима, односно малим богињама, ових се дана много причало у медијима, јер су због агресивне кампање задртих антивакцинаша у појединим деловима Балкана и света избиле епидемије које су однеле неколико дечијих живота.
Нажалост, по малишане вирус оспица моће да буду веома опасан, а у зависности од исхране и средине у којој дете живи, смртност може да иде од 0,2 па до чак 10 одсто од свих оболелих.
Од компликација јављају се дијареја, дисајни и слушни проблеми, упала плућа, а најгоре је ако инфекција захвати и мозак, па се јави упала мозга због које дете може и неколико недеља да буде у коми. Ако и преживи, дете касније током живота може да има невољне тикове или грчеве, па чак и да остане парализовано. Такође, постоји шанса да се неке од тежих последица морбила искажу тек након више месеци или година.
Иако заиста ретко обољевају, код одраслих морбили обично трају дуже, симптоми су снажнији него код деце, а потпун оправак може да потраје и више месеци. Уз обилан осип, јавља се изузетно висока температура, изузетна исцрпљеност и недостатак снаге.
Према неким подацима, чак 20 одсто одраслих може да умре од упале плућа изазване малим богињама. Иако је велика вероватноћа да се беби у стомаку неће десити ништа, осим што ће стећи имунитет на морбиле, саме труднице су посебно угрожене и постоји огроман ризик да не преживе. Слично ствари стоје и са особама лошег имунитета, посебно оболелих од сиде, али и оних који пате од авитаминозе.
Једини начин заштите од малих богиња је превенција, па зато, ако вас већ нису вакцинисали док сте били мали, а нисте их прележали, обавезно то урадите сада. Имунизација одраслих се врши двапут, у размаку од 28 дана, с тим што је за особе старије од 50 година довољна и само једна вакцинација.
