Племенски, народни и локални обичају задржали су се кроз векове на територији наше земље, а неке од њих чак ни хришћанске вредности нису успеле у потпуности да искорене. Иако смо дубоко загазили у овај 21. век, иако неки говоре о краху цивилизација, роботици и одласку на неке друге планете, стари обичаји очигледно имају корење много чвршће него што се мислило.
У најруралнијим срединама у Србији постојали су обичаји о којима се мало зна, а постоје индиције да су се неки од њих и данас задржали у најруралнијим срединама. Као што је познато српска култура препуна је различитих обичаја, за које нове генерације, углавном нису ни чуле.
Свакако једни од најинтересантнији и најбизарнијих су они везани за односе између мушкарца и жене, а због неких од њих данас би се могло и на суд.
Многоженство
Овај обичај је подразумевао да мушкарац има право да се ожени са више жена. У Војводини су ови случајеви забележени још у првој половини 18. века. Овај обичај је био против закона, па се свако ко је откривен, био кажњаван.
Стрнџање
Један од обичаја је стрнџање. Представља један од најбизарнијих обичаја, а просто речено представља миловање, љубљење, мажење између младића и девојака који нису у вези. Код нас се највише упражњавало у Неготинској крајини.
Тада би се обично становници неког влашког села нашли у пећини у којој је горела ватра, па би се сви љубили и додиривали. Све девојке би испробале све мушкарце и обрнуто, и сви би носили маске. Партнери су се мењали до изнемоглости.
Левират
Представља брачну заједницу коју склапа жена са братом свог преминулог супруга. И овај обичај, као у случају сорората, практиковао се уколико жена или мушкарац нису имали потомке са преминулим партнером. Код неких народ, левират је био институција брачног права, по којој се брат мора оженити удовицом умрлога, уколико он није имао деце, како би се наставила лоза.
Колективно општење
Прастари обичај колективног секса обављан је у одређеним приликама и збивањима као ритуал. Потиче од старих балканских народа и Словена. Код Срба се практиковао у патријархалним сеоским скупинама пчињског краја. У време свадбеног весеља, док се у потпуности није обликовао свадбени ритуал, у свадбеној екстази није се водило рачуна ко је с ким општио.
Сорорат
Ради се о браку удовца са свастиком. Овај обичај се углавном практиковао уколико је мушкарац имао потомке са преминулом партнерком. Установљено је да је сорорат постојао све до половине XX века у Источној Србији. Муж који остане удовац могао је да ожени сестру своје жене, под условом да она већ није удата. Као разлог овог брака наводи се да о деци која су остала без мајке најбоље може да брине мајчина сестра.
Мондо.рс / Курир телевизија/Луфтика
