Ако сте одрастали у Југославији током осамдесетих и деведесетих година, онда се сигурно сећате овог цртаћа.
“Негде у земљи снова” био је краткометражни цртани филм који се приказивао свакодневно, а због легендарне синхронизације, пре него по имену, познат је постао по реплици: “Умочићу!”.
Иако је реч о цртаном филму за децу, ово остварење бави се прилично озбиљним темама као што су глад и сиромаштво.
Главни ликови су мали брат и сестра који, у одрпаној одећи, по зими, иду градом и скупљају дрва како би се огрејали. Застају поред излога и чежњиво гледају у слаткише за које немају новца. Добри пекар их је видео и решио је да их почасти колачима, али док је изашао, деца су већ отишла.
Брат и сестра живе са мајком у трошној кући у којој често немају шта да поједу. Њихова вечера састоји се од шоље воде и тврдог, бајатог хлеба који девојчица, како би га омекшала, потапа у шољу воде уз сада већ легандарну изјаву: “Умочићу!”.
Након што поједу свој скромни оброк дечак изјављује како је још гладан, на шта њихова мајка почиње да плаче јер нема више ничег за јело. Дечак на то каже како се само шалио како би утешио мајку и са сестром одлази на спавање.
Након што заспе, деца одлазе у земљу снова у којој свега, а пре свега хране, има у изобиљу, и у којој могу да једу шта пожеле.
Оптимистичан крај
Цртани се ипак завршава оптимистично. Добри људи – пекар, кројач и власник продавнице, пронашли су децу и, док су она спавала, донели помоћ. Брат и сестра буде се у топлој кући у којој је постављена читава гозба, а чекају их и играчке и нова одећа.
Након што више пута питају да ли је то све за њих, деца весело прилазе и почињу да се госте, а цртани се завршава тако што се дечак убоде виљушком како би се уверио да не сања.
Тужна прича иза цртаћа
Цртани “Негде у земљи снова” (“Somewhere in Dreamland”) комапније Парамоунт настао је давне 1936. године у серијалу “Color Classics” Макса Флечера, аниматора и редитеља захваљујући коме данас имамо цртане класике попут Бети Буп и Морнара Попаја.
Траје нешто мање од девет минута и направљен је у техниколору. Истоимену песму је компоновао Чарлс Њуман посебно за цртани. Иако је прошло више од 80 година од када је настао, и даље је јако популаран и сматра се култним остварењем раног Холивуда.
А управо у времену настанка крије се и одговор на питање зашто је, иако прављен за децу, овај цртани тако тужан и мрачан.
“Негде у земљи снова” смештен је у време Велике депресије и осликавао је реалност милиона деце широм Америке и Европе – глад, немаштину и константну борбу за преживљавање.
Завршавајући цртани оптимистично, Флечер је вероватно хтео да да наду свим малишанима, где год да се налазе – да снови на крају ипак могу да се остваре све док постоје добри људи, пише Историјски забавник.
Printscreen/Youtube/ Fleischer Cartoons!
