Да ли послодавац сме да нас шпијунира кад радимо од куће?

Како је регулисано радно време када се ради од куће? И како послодавац да провери јесмо ли стварно радили или, рецимо, кували ручак?

Ово не знају шофер ни зидар, ни лекарка, пекарка и апотекарка, али умерено успешни новинар добро зна – рад од куће је благослов и проклетство у исто време.

Као, ту си, само отвориш лаптоп. Нема колега да те заговарају. Само да прошеташ куче и крећеш, ништа те не може омести. Добро, и веш да извадиш из машине, простреш. Касније да ставиш ручак да се кува, али то је онда све. Осим што можеш да скокнеш по дете у вртић или школу.

Кажем, благослов и проклетство. Неки се послодавци куну да продуктивност расте кад људи раде од куће, други кажу обратно и воле да имају запослене на оку.

Како стојимо са радним временом када се ради од куће? Како и колико послодавац може да провери шта смо радили? Да ли сме да нас шпијунира помоћу приватних детектива?

Треба да пише у уговору
„Наш законодавац регулисао је овај начин рада још пре две деценије, што је заиста за похвалу када начелно говоримо о српском законодавцу“, каже нам адвокатица Милица Зекљевић.

У закону пише да „рад на даљину“ и „рад од куће“ треба да се утаначе сваким уговором о раду. Онде би морало да пише све о радном времену, надзору, опреми коју послодавац мора да обезбеди или пак накнади коју мора да плати запосленом јер овај користи своју опрему.

Но, често се чује да фирме запосленима дају лаптоп и телефон, али ретко да плаћају запосленом додатно јер користи свој кухињски сто за рад. Или иде у свој тоалет у радно време.

А какво је то радно време? „У пракси, радно време је обично једнако за све запослене“, каже Зекљевић за наш њузлетер Међувреме. Па радио од куће или на лицу места, то обично буде чувених осам сати дневно, пет дана у седмици.

Ко како може
Али, где смо када је у питању шетање пса, кување ручка и купљење деце из школе усред радног времена?

„Све зависи од тога шта послодавац жели од запосленог и наравно обавеза које послодавац има према муштеријама или клијентима“, каже Зекљевић. У преводу, ако новинар може да удене нешто приватно, можда диспечер који ради од куће не може.

Како каже адвокатица, згодно је кад се тачно зна шта се ради и до када. Па ако се испуњава, сви су срећни. „У таквим јасним оквирима тешко ће запосленом бити важније да спреми зимницу или опере кола од тога да обави посао.“

Надзор се понекад спроводи софтвером – мораш да се пријавиш у систем. Или пак честом комуникацијом са колегама или претпостављенима. Ко се не јавља по пола сата, делује сумњиво.

Реклама за приватне детективе
Неке фирме посежу за приватним детективима. А ови у изјавама за медије често понављају измишљени податак да је две трећине боловања лажно пријављено. То је онда супер реклама за детективе.

Још их фирме ангажују кад сумњају да радник ради нешто друго, поготово за конкуренцију, у исто време. Или да користи рецимо службени ауто у приватне сврхе.

„Стара изрека – поверење је добро, али је контрола боља – је злата вредна у корпоративном свету. Запослене проверавамо само када за то постоји основ. А то је кршење радне дисциплине и чињење преступа који угрожавају пословање и добра компаније“, рекао је Ратко Јолић, директор једне детективске агенције, за Форбс.

Тако детективи уходе, посматрају, прекопавају друштвене мреже… све јавно доступне ствари.

Али то има границу, каже Милица Зекљевић. Послодавац не сме да се игра Удбе без дебелог повода. „Свакако детективски надзор не може примарно бити предвиђен као начин надзора рада и квалитета посла.“

Код неких би плаћање детектива било бацање пара. Рецимо код умерено успешних новинара који јавно пишу да у радно време шетају куче, кувају ручак или купе децу из школе.

Фото: АП

Немања Рујевић Време