Да ли смо сами у свемиру? Мађарски научник тврди да Земља можда плови кроз „Зону самоће“

688z387-earth

Једно од најстаријих питања човечанства – да ли постоје друге напредне цивилизације – добило је нови статистички одговор. Др Вереш Антал, професор са Мађарског универзитета пољопривреде, представио је концепт „Зоне самоће“, сугеришући да би Земља могла бити у специфичном прозору свемира где је вероватноћа постојања само једне технолошки напредне врсте већа него да их има више.

Према истраживању објављеном у часопису Acta Astronautica, шанса да је човечанство тренутно једина напредна цивилизација у космосу износи 29,1 одсто. Иако ова бројка звучи значајно, математички модел показује да вероватноћа наше потпуне самоће никада не прелази праг од 50 процената.

Фермијев парадокс и статистички прозор

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Aliens & UFOs (@51ufos)

Ова студија директно се бави чувеним Фермијевим парадоксом: ако у нашој галаксији постоји на стотине милијарди звезда и планета, зашто још увек нисмо пронашли никакав траг живота? Др Антал објашњава да одговор лежи у сложености.

— За једноставан живот, самоћа је практично немогућа. Међутим, за изузетно напредне цивилизације, самоћа може постати доминантно статистичко очекивање — наводи мађарски стручњак.

Три кључна фактора усамљености

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Space Explorer (@space.explorer.ai)

Вероватноћа да се нека цивилизација нађе у „Зони самоће“ зависи од три фактора:

  1. Укупног броја планета у универзуму;

  2. Степена сложености саме цивилизације;

  3. Вероватноће да цивилизација те сложености уопште настане.

У најоптимистичнијим сценаријима, шансе да будемо потпуно сами су готово нула. Ипак, реалнији прорачуни говоре да постоји једна према три шансе да смо „усамљени јахачи“ у овом тренутку космичке историје.

Иако Земља можда јесте посебна, математика и даље оставља већину шанси на страни постојања других напредних врста. Свемир је превелик да бисмо са сигурношћу рекли да смо једини, али „Зона самоће“ нам помаже да разумемо зашто је тишина коју чујемо можда сасвим логичан исход.

Извор: Дејли мејл / Acta Astronautica

Приредио:

Аутор: