ЈАНУАРСКИ ФЕНОМЕН: Зашто нам први месец у години делује бесконачно дуго?

Иако календарски има 31 дан, баш као и многи други месеци, јануар код већине људи изазива осећај исцрпљености и субјективни доживљај да траје знатно дуже од осталих.

Психолози и стручњаци указују на то да овај феномен није случајан, већ је последица преклапања психолошких, друштвених и финансијских фактора.

Нагли повратак у сурову стварност

После празничне еуфорије и опуштеног ритма крајем децембра, јануар доноси нагли повратак обавезама без прелазног периода. Овај „шок” за организам изазива осећај умора и притиска већ у првим данима нове године.

Мањак динамике: Док су новембар и децембар испуњени ишчекивањем и прославама, јануар пролази без већих догађаја који би „преломили” време.
Психолошки фактор: Недостатак нерадних дана након Божића појачава осећај спорог протока времена.

Празни новчаници и зимски услови

Финансијски притисак је један од кључних разлога зашто јануар делује „бесконачно”. Након повећане потрошње током празника, многи се суочавају са празним новчаницима и високим рачунима. Свакодневно размишљање о штедњи и трошковима субјективно успорава време.

На све то се надовезују и тешки зимски услови.

Кратки дани: Мањак сунчеве светлости директно утиче на пад енергије и лошије расположење.
Тромост: Хладно време појачава осећај успорености и продуженог трајања месеца.

Због свих ових фактора, јануар за многе представља период у којем се тражи додатно стрпљење и време за прилагођавање на ритам који ће нас пратити у остатку године.