Како је настала сода вода: Прича о Џозефу Пристлију и занату који нестаје

Према писању Магазина Политике, сода вода, односно газирана вода, једно је од најраспрострањенијих безалкохолних пића данашњице. Производи се тако што се обична вода, под притиском, обогаћује угљен-диоксидом, чиме добија препознатљив укус и мехуриће.

Иако данас долази углавном у пластичним и стакленим флашама, производња сода воде некада је била везана за мале радионице – содаре или содаџијске радње. У њима су мајстори, познати као содаџије, пунили воду у препознатљиве сифонске стаклене боце са металним механизмом и ручком. Ове боце су се користиле више пута и после пражњења враћале на поновно пуњење.

Сода вода је била јефтино и свакодневно пиће, често коришћено за прављење шприцера, али и као домаћи лек за ублажавање тегоба услед јаке киселине у стомаку. Укус некадашње сода воде био је веома сличан данашњим јаче газираним киселим водама.

Проналазач сода воде био је Џозеф Пристли (1733–1804), енглески научник из 18. века. Пристли је био хемичар, писац, учитељ и политичар, а 1794. године емигрирао је у Сједињене Државе. Светску славу стекао је 1774. године открићем кисеоника, а идентификовао је и низ других гасова, попут амонијака, угљен-моноксида, азот-оксида и сумпор-диоксида.

Открио је и да зелене биљке под утицајем сунчеве светлости отпуштају кисеоник – откриће које је поставило темеље разумевању фотосинтезе.

Иако содаџијске радње данас готово да не постоје, прича о сода води и њеном проналазачу остаје подсетник на историју једног заната који је готово нестао.