Pa, stvarno, šta to mi slavimo? Uredu, znam, borile su se žene i hvala im neopisivo što su se izborile za pravo glasa. Ali da li se izborismo za ista prava? – Teško. Jer, koliko me pamćenje služi, a možda je već i prestalo da me služi i onaj Nemac Alchajmer kuca na moja vrata, Međunarodni dan žena je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Elem, da li je baš u realnosti tako? Kada smo kod Nemaca, mnogo je po tom pitanju učinila Klara Cetkin i zahvaljujući njoj 18. marta 1911. godine je prvi put obeležen dan žena u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, a bilo je i demonstracija širom Evrope. Verujte, Švajcarskoj je trebalo sve to, jer je jedna od poslednjih u Evropi dala ženama pravo glasa 1971. godine, a sve nešto na kašičicu, te na državnom nivou, pa na nivou kantona, i tako je tek 1990. godine Savezni vrhovni sud primorao kanton Apencel Ineroden (nem. Kanton Appenzell Innerrhoden – Kanton Unutrašnji Apencel) da ženama da pravo glasa.
Mi, iz bivše SFRJ, imale smo više sreće i sve je to posle Drugog svetskog rata 1945. godine rešeno, pa evo glasamo i „rasturamo“ u zaokruživanju različitih brojeva na listićima, kao da to pravi neku razliku. Ali, hvala dragom Bogu, ipak živimo u zemlji koja ima bar koliko-toliko sluha za žene, to jeste istina, ali ni kod nas nije baš da „cvetaju ruže“ po tom pitanju. I eto, sada se istina više ruže poklanjaju tog dana, nego karanfili, koji su bili simbol 8. marta na ovim prostorima. To se u firme nosilo na naramak, kako bi podelili svim koleginicama, a da li ih je iko pitao kako provode celu godinu? – Ne bih rekla. Jer nije samo taj jedan dan bitan, bez obzira što je postao međunarodni praznik 1917. godine i što su Ujedinjene nacije 1975. godinu proglasile za Međunarodnu godinu žena i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena, već je bitno da cele godine i svake godine ta prava važe, zar ne?
Prve jesu uvele proslavu Dana žena socijalističke zemlje nakon što je Aleksandra Kolontaj ubedila Lenjina da prihvati ovaj praznik kao državni, i jeste se proširilo obeležavanje u mnogim drugim zemljama, te je uvedeno trudničko bolovanje, ograničen rad žena u trećoj, noćnoj smeni, ista plata za isti rad i još po nešto, ali šta od toga imamo danas u praksi? Na papiru mnogo toga, a u praksi? Hmmmmm……Prosudite sami.
Vaš „ekspert“ za pravila Neda
