Živko Teofilović, rođen 1912. godine, iz Vrčina krajem 20. godina prošlog veka otišao je sa svojom majkom Živanom na pijacu u Beograd gde je uvideo da se trešnje dobro prodaju. Zbog toga je nabavio drvo trešnje, nakalemio ga i sledeće godine došao iz vojske. Otac Milutin mu je ubrzo predao domaćinstvo a Živan je proširio zasadom vinove loze na oko 5 000 sadnica.
Sejao je Milutin sve što je mogao i upornim radom 1938. godine već je imao izgrađenu kuću od cigle što je bila retkost u Vrčinu. Kada su Švabe okupirale Srbiju, u julu 1941 godine Milutina kontaktira kapetan Kraljevske vojske koji ga poziva da im se pridruži u borbi protiv okupatora. Milutin je u početku dalju radio na njivi a noću je patrolirao.
Rat je polako odmicao a partizani su preuzimali prevlast. Živko se pred kraj rata nije hteo sakriti i izjavljivao je da nema čega da se boji jer ništa loše nije uradio, čak nije nikoga ni ubio. Međutim nova vlast sastavljena od komunista likvidirala je Živka 21. novembra 1944. godine.
Zbog iznetih i dokazanih činjenica, Viši sud u Beogradu rehabilitovao je prošle godine Živka Teofilovića utvrdivši da je likvidiran isključivo iz političkih i ideoloških razloga.
Prema nekim svedočanstvima, te 1944. godine Četnici sa područja sadašnje GO Grocka masovno su odvoženi u to mesto. Svedoči se o masovnim ubistvima Komunista nad Četnicima, gde su mnoga tela bačena u Dunav.
Lokalni sveštenik iz Vrčina sastavio je spisak svih ubijenih od strane Komunističke vlasti, za koje se ne zna ni gde su sahranjeni kao ni da li su potomci podneli zahtev za rehabilitaciju.
Za Žig Info:
Željko Matorčević
