СИНДРОМ „НЕСТАЛОГ ЈАРЕТА“ У ПУДАРЦИМА: Како је комшија Г.Р. изгубио јаре, узбунио село и спојио лепо и корисно!
Фото: АИ
Иако сте на страницама Жиг инфа навикли да читате озбиљне, истраживачке и често нимало веселе вести о локалним малверзацијама, данас правимо један мали, весели преседан. Време је за причу која ће вас насмејати и подсетити на оне праве, комичне сеоске анегдоте које се препричавају годинама испред локалних продавница.
.
Пише: Жељко Маторчевић
.
Да ли се сећате случаја од пре тачно три године, када је мештанин Пудараца, М.П., изгубио јаре старо свега два дана, које је након недељу дана пронађено живо и здраво, оставивши и ветеринаре у потпуном чуду? Е па, изгледа да Пударци имају неку тајну, магичну зону сумрака специјализовану искључиво за младе козе!
Данас је, наиме, традицију „несталих јарића“ наставио његов први комшија, Г.Р.
Након неколико кишних, тмурних дана, грануло је сунце, а Г.Р. је одлучио да је идеално време да изведе своју козу, која се пре месец дана ојарила, у малу шетњу. Ишла је коза, ишло је и јаре за њом, све је изгледало као идила. Када му је досадило да изиграва пастира, Г.Р. је одлучио да козу лепо веже. Завршио је посао, окренуо се поносно да осмотри ситуацију, кад оно – шок! Јарета нема. Нестало. Испарило. Као да га је Дејвид Коперфилд лично мађионичарским триком однео.
Настала је општа паника. Г.Р. улеће у кућу и диже укућане на ноге: „Људи, украдоше нам јаре!“
Наравно, као у свакој доброј комедији, укућани су га бледо гледали. Ко би при здравој памети украо јаре од месец дана усред бела дана? Главна теорија завере у кући била је да је Г.Р. јаре вероватно већ неком поклонио, па је сада заборавио или смишља алиби. Ипак, видевши да је ђаво однео шалу, сви заједно крећу у епску потрагу.
Г.Р. је потрагу схватио веома озбиљно. Ишао је од врата до врата, чак и до поприлично удаљених комшија, како би спровео своју малу „инспекторску истрагу“. А пошто је познато да се у нашем народу ниједан озбиљан посао, па ни тражење јарета, не може обавити сувог грла, Г.Р. је код појединих комшија морао да се задржи. Ред приче, ред кукања за јаретом, па једна чашица да се смире живци. Па опет из почетка. Према сведочењу мештана, Г.Р. је ову стресну ситуацију заправо маестрално искористио да се мало зближи са комшилуком и попије по коју у здравље несталог младунчета.
А где је био главни бегунац за то време?
Док је Г.Р. обилазио широк лук по селу, јаре се све време мирно башкарило ту, одмах испред носа! Пронађено је након неколико сати интензивне потраге, и то код првог комшије, у дворишту домаћинства у којем тренутно нико не живи. Очигледно је одлучило да мало истражи напуштене некретнине у комшилуку.
На крају се све добро завршило. Јаре је враћено мајци, Г.Р. се вратио кући нешто веселији него што је из ње изашао (што од олакшања, што од комшијске гостопримљивости), а укућани су одахнули. Цела ситуација је испала невероватно смешна, а подвиг „несталог јарета“ и комшијске потраге уз чашицу сигурно ће се данима препричавати кроз смех у Пударцима.
Изгледа да је М.П. добио озбиљну конкуренцију када су у питању авантуре са домаћим животињама!
Аутор:
