Закон је јасан
Вијориле су се српске тројке на последњем дочеку приређено нашим српским делфинима. Заставом се огрћу навијачи у еуфорији победе, али и сватови. Ово обележје неретко се нађе на конференцијама или трибинама. Ипак чини се да застава није драперија или декорација, већ државни симбол! И баш зато су Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне јасно прописана правила када, где и на који начин се застава поставља.
Многи не знају да застава Републике Србије постоји у два облика, као државна застава и као народна застава, и то у размери три према два.
– Грађани не разликују државну од народне заставе, па несвесно крше прописе о њеном коришћењу и постављање – прича хералдичар, ђакон Ненад Јовановић директор Центра за истраживање православног механизма.
Закон је јасан. Државну заставу могу да употребљавају само државне институције никако грађани!
Разлике на које грађани треба да обрате пажњу. Државна застава је хоризонтална тробојка, са црвеним, плавим и белим пољем која су исте висине, а преко свега се, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе, налази се Мали грб. Народна застава јесте хоризонатлна тробојка, такође дугачка три и висока два метра, са пољима истих висина.
– Не може човек на кући да држи заставу са грбом јер то није државна институција. Ни приватне фирме не могу да окаче заставу са грбом. Застава са грбом се не сме користити на свадбама, дочеку спортиста и другим прославама. За све такве манифестације грађани треба да користе народну заставу – истиче Јовановић.
У Закону јасно стоји и да тробојка не сме бити изложена тако да додирује тло, да служи као подметач, простирка, завеса… Њоме се не смеју прикривати возила и други предмети, украшавати конференцијски столови…
– Закон крше и државне институције, па су тробојке често спуштене дуж јарбола попут окаченог пешкира или разапете између две мотке чиме се овај државни симбол скрнави. Многе институције имају јарбол „Г“ који подсећа на вешала када се тробојке каче вертикално. И још горе, тада се често из незнања наруши поредак боја. Када се обележје државе качи вертикално, црвена боја мора да буде до копља!
– Тробојка мора да буде са десне хералдичке стране, односно са гледаочеве леве. А са леве хералдичке стране каче се општинске заставе, или заставе неких других органа. А највећа грешка је неоснована употреба застава других ентитета којима ми не припадамо, попут заставе ЕУ – истиче саговорник.
Забрањена је и употреба оштећене и поцепане заставе, а много је таквих случајева где државни симбол личи на дроњу. По правилу и слову Закона, тробојка се истиче док траје обданица, а о ноћи и за време лоших временских услова се не истиче.
У држави не постоји ниједно тело које би се бавило контролом и кажњавањем институција које не поштују закон и државне симболе.
Ипак, Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије јасно прописује казне.
Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се правно лице које употреби заставу у облику који није утврђен Уставом и законом. Тако ће се казном од 40.000 до 400.000 динара казнити правно лице ако истакне оштећену заставу, а физичко – казном од 5.000 до 20.000 динара.
Заставе Србије могу се користити за спољну и унутрашњу декорацију. Спољне се најчешће израђују од полиестера мрежастог ткања, који је јак и постојан, отпоран на атмосферске утицаје и УВ зрачење. Унутрашње или свечане заставе израђују се од креп сатена, а често су украшене ресама.
Предузећа која се баве овим послом заставе шију и дорађују сходно потреби клијента. У понуди имају заставе стандардне величине, али и оне одштампане на великим платнима, које се најчешће праве на захтев навијача.
