Србија – земља чуда. Неки из ње беже, а неки своју земљу обожавају.
Ипак, тешка срца морамо признати да у нашој вољеној многе ствари не штимају.
А да је тако, примећују и људи који не живе у Србији.
Колају различите верзије о томе ко је аутор овог текста. Једна од њих је да је то Дејвид Чартер, новинар Тајмса написао неколико реченица о нашој земљи. Ево шта је он писао о нама:
Србија има председника који не зна енглески и краља који не зна српски:
Има на Балкану једна земља која се граничи сама са собом.
Где живе најлепше жене, а наталитет опада.
Где незапослени највише раде.
Где на најплоднијој земљи живе људи који гладују.
Где возови касне по реду вожње.
Где сви играју фудбал, а побеђују у ватерполу, кошарци, рукомету или одбојци.
Где сви журе на посао, а нико не стиже на време.
Где осмочасовно радно време траје дванаест сати.
Где је здравство бесплатно, а лечење скупо.
Где су новинари слободни да напишу све што им се нареди.
Где је светска криза добила држављанство.
Где су јавне набавке тајна, а државне тајне јавне.
Где се ратови никад не завршавају.
Где се историја понавља сваки дан.
Где су најбогатији они који никад нису радили.
Где је страна валута узета за домаћу.
Где људи славе славу, а псују Бога.
Где паметне због неразумевања проглашавају лудацима, а лудаке способнима.
Где неписмени пишу историју.
Где су закони незаконити, а анархија нормално стање.
Где власт презире грађане као нежељене сведоке.
Где се живи од будућности, јер на садашњост немају право.
Где се свако свакоме смешка, а нико никоме не жели добро.
Где судски поступци трају дуже од живота.
Где су само поплаве начин наводњавања земљишта.
Где призивају диктатора, а а демократију сматрају порезом на будале.
Где да ће земља више напредовати ако што више назадује.
Где ниси нормална, ако не полудиш.
Где живиш само зато да би умро, где је време бесконачно, а власт бесмртна…
Аутор текста очито није одушевљен ни председником, неписменим појединцима, људима који славе славе, а Бога псују на сав глас.
А ко би па био?