Ионако неће бити ко зна шта занимљиво на мноштву програма ових разних ТВ канала, те можда и ја мало уграбим ваше пажње. Елем, лето пролази као и сваке године и спрема нас за хладније дане, који следе, а којима се, након „кувања“ на асфалту, искрено радујем. Наравно, као и увек, радујем се негде до децембра, можда радост потраје и до јануара, а онда почне жал за топлијим добом, те се искрено захваљујем Свевишњем што се родих у Србији, која промени сва годишња доба током године. Не волимо ми овде ништа стално, константно, већ само промену, све по принципу изреке Panta rei – све тече, све је подложно вечитом мењању (старогрчки: Πάντα ῥεῖ – panta rhei, skraćenica od Τα Πάντα ῥεῖ – ta panta rhei; Παντα ρει και ουδεν μενει – Све тече, све се креће; а први ју је изрекао Симплиције из Цилиције, како би описао један од концепата Хераклитове философије, те је знамо као Хераклитову изреку), па је тако и овде код нас све подложно мењању. Уместо Балкан – што значи на турском шумовите планине, или оног старог Хум, од старе српске речи Хелм, од којих неки кажу да и Хомољске планине носе назив, или пак назива који је исто био у оптицају Хемус, од грчке речи αἵμα, а значи крв – могли би нас звати још и Вечита промена.
Па зар није истина? На овим просторима се увек нешто мења и то у краћим временским раздобљима. Царства промичу, прелазе и пролазе, газе и распадају се на овом простору, којем имена разна даваше многи. Устави се само нови пишу. Сва могућа државна уређења пробасмо. Градови где неки бејаше више их нема, а други неки насташе у близини. Чак и Дунав мењаше свој ток у Војводини, а тиме и неке границе дођоше на преиспитивања. Ништа овде није стално и во вјеки вјеков, већ је једино стално – промена. И тако, у том свеоштем мењању једино што се врло тешко мења смо очито ми сами, јер константа која траје, једина, јесте инат. Е, инат је нешто што нам нико никада није успео променити. Просто је у нашој ДНК-а уписан и изгледа да и нема нешто у плану одатле скоро да се сели. Вала, искрено, и не бих да ме напусти мој инат. Јесте, више пута ме је глава заболела од рођеног ината, али било је много више ситуација у којима је био права покретачка снага. Ево и примера. Из ината одлучих пре неки дан да правим своју папазјанију, надајући се јестиву, са корама за лазање.
О, да, вероватно Италијани сада планирају да ме линчују, јер битан састојак јела са њихових простора, чији „корени“ вуку порекло да ли од Старих Грка, Арапа или Кинеза, никако да се усагласе разни тумачи историје кулинарства, узех и одлучих да мућкам нешто друго. Али то је ваљда та наша потреба за вечним мењањем, јер зашто мора свако јело увек баш исто да се прави? Озбиљно. Па зар нису многа и настала тако што је неко нешто експериментисао, додуше можда у том процесу демолирао кухињу и можда је неко од дегустатора имао стомачних проблема, али тако настају „егзотични“ нови рецепти, зар не? Наиме, ваша Неда је купила лепе коре за лазање и остале састојке све променила. Немојте бринути, није ништа веганско или вегетаријанско било припремљено, већ како наша кухиња и налаже, пуномасних састојака није фалило: сира, сухомеснатог, јер ма шта они причали дим-два на буковом дрвету никоме није уништило здравље, у умереним количинама, наравно. Па кечапа обавезно, оригана умерено, павлаке напредно и качкаваља брег величине Хималаја, те и слој укусних шампињона, да дода на хранљивости. Увек сетим деде када је говорио за питу са сиром да ваља тек када се топи у устима, а сласт и маст цуре низ руку до лакта, па тако и ја додах састојака да се око брка и масти и сласти и цакли, те све лако склизне низ гушу, без бојазни да ће се негде заглавити и некога придавити.
Надам се да ми вегани и вегетаријанци неће замерити, али једноставно спадам у класични примерак балканског хомо сапиенса (лат. Homo sapiens – човек умни, човек разумни), иако се често замислим над оним сапиенс – sapiens – колико смо то стварно умни, а тек разумни, и волим оно сушено у пушници на буковом дрвету бар по некада да мало под зубић осетим. Како кажу моји стари: „Даје му неки шмрек?“ Е, воли ваша Неда и тај „шмрек“ да осети са времена на време, па нека буде како буде, иако скоро нађох податак да јесте мање срчаних удара у популацији која се храни вегански и вегетаријански, али да је више можданих удара, те тако и ја сада вагам – срчани или мождани, хм? Па размишљам да ипак наставим са уносом холестерола и дам масноће свом мозгу, а срце ће и онако овај стрес докусурити. А и нутриционисти нису баш толико против сушене сланнинице. Знају људи да је прасенце на овим просторима цар животиња, него шта. Уосталом, пепео од буковог дрвета је коришћена у прошлости за прављење цеђи, којом су прали све – од посуђа, веша, до косе на глави, те када се подложи буково дрво и њиме дими суво месо нема страха, ни стрепње, само касније треба оштар нож и апетити да се настави дегустација.
И тако је ваша Неда спремала неки свој специјалитет са домаћим намирницама са ових простора, које наше тело лепо и лако вари, а које су и наши преци јели и ништа им није фалило. Напроти, одбранише нам земљу у неколико ратова захваљујући између осталог и својој сналажљивости и доброј исхрани. А по вађењу из рерне те моје папазјани-лазањи требало је припремити контролну групу дегустатора да пре свега одлуче пробати мојих руку дело, јер претходна искуства дегустације онога што ваша Неда уме смлатити у кујни и нису била баш за препричавање, а ни ти рецепти за будуће справљање и неку даљу конзумацију. Ипак, били су храбри и прихватили су се ножа и виљушака, па уз речи „Помоз’ Боже јунаци“ приступише извршењу свог задатка. Резултат је био следећи: масан брк, празна тепсија, много попијене воде и пива, вишак холестерола, притисак једва у нормали, пауза до десерта и најважније – сви храбри „опусни кунићи“ мог пројекта „Папазјани-лазањи“ су преживели без већих последица по своје здравље, УРА! Сада ваша Неда планира да проба неке занимљиве комбинације рецепата за пуњени црни лук. Занимљиво, него шта. А ваљда ће бити још храбрих дегустатора да се и са овом „експертском“ кулинарском лудоријом ваше Неде ухвате у коштац.
Па када сви нешто кувају да и ваша Неда проба, те оправда оно „експерт“ у свом називу, те у ове предпразничне дане испроба све што би после могло за славља да се спрема, а шта да се у широком луку заобилази. До следећег масног брка и повећаног обима струка.
Ваш „експерт“ за правила Неда
