Јер, ако је нека земља економски тигар, да ли је онда могуће да се поклањају најосновнија средства, као што су шпорети, дрва за огрев и сл? Да ствар буде још апсурднија, то не поклања, односно не донира Република Србија, већ СНС Гроцка.
Наиме, према објавама на Фејсбуку, СНС Гроцка је кренула у озбиљну предизборну кампању, тако што донира дрва за огрев, сече иста по кућама или поклања шпорете.
Сумирајући њихове објаве, долази се до закључка да ко је члан СНС-а има и за шпорет и за дрва, јер другови напредњаци те „поклоне“ дају искључиво њиховим члановима. За то њихово поклањање троше се ресурси свих грађана. У најмању руку, другови напредњаци који тако поклањају све и свашта су радници ГО Гроцка. Плата иде о трошку свих грађана, а њихови поклони иду управо у радном времену. Дакле, када би требало да се решавају проблеми свих грађана општине,функционери су у белим мантилима и решавају проблеме свог чланства.
Док деле тако „робу“, међусобно ратују, да им опозиција није ни потребна. Новопостављени повереник Александар Јокић још увек није успео да уведе дисциплину и ред међу грочанским напредњацима. Биће за њега ово трновит пут, на којем су многи поклекли. Иако је „сасекао“ одређене чланове, Јокић је за њихову замену поставио још ближе Симоновићеве људе. Прича се да то и није чудно јер су Симоновићеве машине виђене како обављају радове у Петровцу на Млави, где је Јокић такође повереник.
Председник Гроцке и даље не може да похвата ко зправао са ким ради и ко му је препрека, а ко ослонац. Као председник једне локалне самоуправе у великом је проблему од датих обећања, како од стране њега , тако и од руководства града, односно Весића. Много тога је изречено, готово ништа урађено. Све мање поверења има и у свог „посинка“, Александра Рајковића.
Док председник Гроцке проналази ко му је „вјера а ко невјера“, његов заменик муку мучи са старим српским политичким проклетством. Од како је политике, чини се, да у Србији први ко зарати, јесу кумови. Претходних дана се шушка да је Дејан Влашковић у озбиљном сукобу са својим кумом, народним послаником Гораном Пекарским. Као остављене девојке и један и други иду около и кукају један на другог. Нема ко се где није жалио.
И ако сте мислили да је то дно дна, преварили сте се. Можда ће неко од вас рећи да је неумесно, али верујте да није. Пред крај Другог светског рата, видевши да полако губи, Хитлер се окренуо најмлађој популацији „Хитлер југен“. Подучавани су да морају дати живот за Хитлера. Данас када то знамо, грозимо се на такве ствари.
Да ли онда треба да се грозимо на чињеницу да шеф одборничке групе СНС у Гроцкој, Славко Андрејић, у свом родном месту чисти стазу до Основне школе коју похађају деца до четвртог разреда? Да, можда ћете рећи да је то добро, да се неко сетио, али Славко је то учинио са облежјима СНС-а. Таквим чином дефинитивно је показано да је барем општина Гроцка далеко од економског тигра, а све ближа неким догађајима из Другог светског рата. Јер, могао је Славко да очисти школу без обележја и без да се слика. Знали би у његовом родном месту ко је то урадио, исто као што знају да Славко има и уговор на 35 000 динара, да му је продаја дрва (она што се наводно поклањају) повећана. И показао је шеф одборничке групе напредњака, колико је мизерна ситуација у Гроцкој из више углова. Нема више ко ни да снег чисти, сви су побегли!
Жељко Маторчевић
