Само изборни систем који грађанима даје могућност да одлучују ко ће их заступати може довести до демократичнијег друштва.
Прошло је годину дана од конституисања 14. сазива Народне скупштине Републике Србије и уместо највишег законодавног, представничког тела, симбола демократије и воље грађана, имамо шараду функционера који се углавном повинују вољи страначких шефова.
Узрок томе је актуелни изборни систем, који не омогућава грађанима да заиста изаберу своје представнике. Политичке партије контролишу процес кандидовања посланика, а самим тим и њихов рад.
Да би Народна скупштина заиста била народна, неопходно је што хитније извршити реформу постојећег изборног система. Грађанима, као носиоцима суверенитета, мора се вратити право да сами одлучују ко ће их представљати у Скупштини.
Тренутни систем блокираних изборних листа ускраћује бирачима могућност да директно утичу на избор својих представника. Уместо да гласају за појединце који ће их заступати, грађани се приморавају да бирају унапред састављене страначке листе, без могућности утицаја на редослед кандидата за посланике.
Како би се побољшао изборни систем и народна контрола потребно је увести персонализовано пропорционални изборни систем.
Овај модел комбинује предности већинског и пропорционалног система, омогућавајући бирачима да гласају за појединце, а не само за страначке листе. На тај начин, успоставила би се директна веза између изабраних представника и бирача који су им указали поверење.
Оваква промена имала би доста позитивних ефеката, а најважније да посланици буду одговорни бирачима, а не само страначким шефовима.
Политичка култура у Србији би се унапредила, посланици би се више трудили да оправдају поверење грађана. Скупштина би постала ефикаснија, јер би у њој седели представници народа, а не партијски подобници.
