Данас се дешава Ниш. Данас почиње друга димензија културно-образовне и патриотске Србије. Ускоро је Београд.
Сведоци смо онога што се дешава у Грчкој. Тамо су се ствари нагомилавале и онда се и њима десио народ. Десио се тотални колапс и општа обустава рада. За разлику од нас, Грци исказују више темперамента, и више „другачије“ енергије се излије на улице.
Нико од нас не жели да се било шта запали или уништи, али видимо да су демократске методе и то предвиделе као део исказивања народног неслагања са политиком државног руководства. Плашим се да потези нашег режима нагињу ка страни конфронтације и изазивању инцидената, јер сваки потез који је режим до сада повукао водио је ка томе. Са митинга „лојалних“ увек су отишле поруке „победили смо их“, „готови су“ и слично. Кога то режим побеђује и ко је то „готов“? Студенти? Народ? Са митинга младости не стижу ни претње ни тријумфалне поруке. Једина порука је позив на јединство свих грађана у борби за правну и функционалну државу.
За разлику од нас, Грци су сложнији. Они имају мање толеранције према актуелној државној политици, али су спремнији на све међусобне компромисе како би дошли у позицију да се њихово мишљење, став и порука приме без могућности двоструког тумачења. Они прихватају све међусобне различитости ако су ту ради остваривања општег циља.
Код нас се полако приближавамо одређеној зони у којој почиње да се прихвата мисао да, ако желиш да победиш власт, мораш имати јединство и мораш имати већину, а сви знамо да је досадашња изборна већина била на страни те исте власти. Срећом по Србију, гласачи власти, а и велики број чланства, одлучио је да подржи студенте као предводнике системских промена. За сада то раде тихо, али су све гласнији у исказивању незадовољства стањем у друштву и земљи.
Наравно, има још оних који овај историјски студентски протест доживљавају као могућност да себе промовишу, али не на начин да стану храбро испред својих комшија и суграђана, већ шапћу негде из позадине, преко порука, попут Калимера са оном реченицом: „Па то је неправда“.
Ти наши „саборци“, наше комшије, још нису схватили шта је циљ и шта је добро. Не смеју подлећи личним фрустрацијама. Не смеју критиковати свачију добру вољу и жељу, а понајмање да им сметају они који нису по њиховом „укусу“.
Морамо сви порадити на томе да се схвати да ово није политичка револуција. Ово није борба за политички преврат и овде нема политике. Овде се ради о опстанку државе и жељи младих људи да створе, како за себе, тако и за све нас, државу у којој ћемо сви живети. Ова младост тражи своју будућност, а ми, ако наставимо да се делимо или своје личне фрустрације и каријерне промашаје стављамо у први план, на тај начин реметимо овај феномен који се већ три месеца дешава.
Памет у главу и сви на улице! Покажимо да подржавамо ове младе људе, а да за политику има времена. Биће опет избора и биће могућности да се од ових младих лидера, из ових нових странака, изаберу људи који ће водити ову државу, град и општину. Има ту паметних и способних, и сви ми морамо помоћи, јер је то у ствари лек за наше пропусте и болести, као и за грешке које остављамо овим људима. Видим да имају енергије, али немају искуства – али и оно ће доћи. Све дође на своје ако знамо да се сложимо и да прихватимо реалност.
Помозимо студентима. Помозимо младости, јер на тај начин помажемо Србији, Београду и Гроцкој.
Горан Пекарски
