Danas se dešava Niš. Danas počinje druga dimenzija kulturno-obrazovne i patriotske Srbije. Uskoro je Beograd.
Svedoci smo onoga što se dešava u Grčkoj. Tamo su se stvari nagomilavale i onda se i njima desio narod. Desio se totalni kolaps i opšta obustava rada. Za razliku od nas, Grci iskazuju više temperamenta, i više „drugačije“ energije se izlije na ulice.
Niko od nas ne želi da se bilo šta zapali ili uništi, ali vidimo da su demokratske metode i to predvidele kao deo iskazivanja narodnog neslaganja sa politikom državnog rukovodstva. Plašim se da potezi našeg režima naginju ka strani konfrontacije i izazivanju incidenata, jer svaki potez koji je režim do sada povukao vodio je ka tome. Sa mitinga „lojalnih“ uvek su otišle poruke „pobedili smo ih“, „gotovi su“ i slično. Koga to režim pobeđuje i ko je to „gotov“? Studenti? Narod? Sa mitinga mladosti ne stižu ni pretnje ni trijumfalne poruke. Jedina poruka je poziv na jedinstvo svih građana u borbi za pravnu i funkcionalnu državu.
Za razliku od nas, Grci su složniji. Oni imaju manje tolerancije prema aktuelnoj državnoj politici, ali su spremniji na sve međusobne kompromise kako bi došli u poziciju da se njihovo mišljenje, stav i poruka prime bez mogućnosti dvostrukog tumačenja. Oni prihvataju sve međusobne različitosti ako su tu radi ostvarivanja opšteg cilja.
Kod nas se polako približavamo određenoj zoni u kojoj počinje da se prihvata misao da, ako želiš da pobediš vlast, moraš imati jedinstvo i moraš imati većinu, a svi znamo da je dosadašnja izborna većina bila na strani te iste vlasti. Srećom po Srbiju, glasači vlasti, a i veliki broj članstva, odlučio je da podrži studente kao predvodnike sistemskih promena. Za sada to rade tiho, ali su sve glasniji u iskazivanju nezadovoljstva stanjem u društvu i zemlji.
Naravno, ima još onih koji ovaj istorijski studentski protest doživljavaju kao mogućnost da sebe promovišu, ali ne na način da stanu hrabro ispred svojih komšija i sugrađana, već šapću negde iz pozadine, preko poruka, poput Kalimera sa onom rečenicom: „Pa to je nepravda“.
Ti naši „saborci“, naše komšije, još nisu shvatili šta je cilj i šta je dobro. Ne smeju podleći ličnim frustracijama. Ne smeju kritikovati svačiju dobru volju i želju, a ponajmanje da im smetaju oni koji nisu po njihovom „ukusu“.
Moramo svi poraditi na tome da se shvati da ovo nije politička revolucija. Ovo nije borba za politički prevrat i ovde nema politike. Ovde se radi o opstanku države i želji mladih ljudi da stvore, kako za sebe, tako i za sve nas, državu u kojoj ćemo svi živeti. Ova mladost traži svoju budućnost, a mi, ako nastavimo da se delimo ili svoje lične frustracije i karijerne promašaje stavljamo u prvi plan, na taj način remetimo ovaj fenomen koji se već tri meseca dešava.
Pamet u glavu i svi na ulice! Pokažimo da podržavamo ove mlade ljude, a da za politiku ima vremena. Biće opet izbora i biće mogućnosti da se od ovih mladih lidera, iz ovih novih stranaka, izaberu ljudi koji će voditi ovu državu, grad i opštinu. Ima tu pametnih i sposobnih, i svi mi moramo pomoći, jer je to u stvari lek za naše propuste i bolesti, kao i za greške koje ostavljamo ovim ljudima. Vidim da imaju energije, ali nemaju iskustva – ali i ono će doći. Sve dođe na svoje ako znamo da se složimo i da prihvatimo realnost.
Pomozimo studentima. Pomozimo mladosti, jer na taj način pomažemo Srbiji, Beogradu i Grockoj.
Goran Pekarski
