Књига историчара Илије Кукобата Југословенски ваздушни саобраћај објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда у едицији Време. Књига Илије Кукобата је прва целовита историја ваздушног саобраћаја у Југославији од краја Другог светског рата до распада земље и новог циклуса балканских ратова.
Приказујући развојни пут југословенског ваздушног саобраћаја, ова историографска студија показује историју једне земље, њених економских, друштвених и политичких могућности и ограничења, узлета и падова.
Књига Југословенски ваздушни саобраћај, уз обиље фотографија из историје ваздухопловства, говори о узбудљивој епохи од обнове ваздушног саобраћаја после Другог светског рата, преко постепене модернизације флоте и освајања нових тржишта и дестинација, до врхунца југословенског ваздушног саобраћаја који ће се окончати у вртлогу распада државе.
– Основни задатак ове књиге био је да прикаже развојни пут југословенског ваздушног саобраћаја обрадом различитих његових аспеката: државних органа надлежних за цивилно ваздухопловство и ваздухопловног законодавства, функционисања авиокомпанија, унутрашњег и међународног саобраћаја, развоја земаљске ваздухопловне инфраструктуре и техничких средстава, односно летелица, кадровске политике и безбедности.
Поред тога, приказан је и однос политичког, привредног и војног врха Југославије према ваздушном саобраћају: колико су се државни органи уплитали у доношење одлука о набавкама авиона и изградњи аеродрома, колико је ваздушни саобраћај био економски исплатив, колико је био приступачан југословенским грађанима, зашто је једна социјалистичка држава током највећег дела свог постојања имала више од једне авиокомпаније?
Почетну и завршну хронолошку границу овог рада одредило је више чинилаца. Године 1945. и 1992. су године настанка и нестанка социјалистичке Југославије, али истовремено представљају и два преломна тренутка у историји југословенског ваздушног саобраћаја. У првом случају, реч је о години његове обнове после завршетка Другог светског рата. У другом случају, ради се о готово потпуном прекиду функционисања ове привредне делатности услед увођења међународних санкција Савезној Републици Југославији и губитка значајног дела унутрашњег тржишта отцепљењем бивших југословенских република Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније – каже Илија Кукобат.
Илија Кукобат (Београд, 1993) научни је сарадник Института за савремену историју. На Катедри за историју Југославије Филозофског факултета Универзитета у Београду је дипломирао 2016, а мастер рад одбранио 2017. године. Од марта 2018. до марта 2019. радио је као волонтер у Музеју ваздухопловства и у мају 2019. положио стручни испит за звање кустоса. Докторску дисертацију Ваздушни саобраћај у Југославији (1945–1992) одбранио је 2023. године. Од априла 2019. до априла 2023. године био је ангажован као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у Институту за савремену историју, у ком сада ради. Аутор је књиге Совјетски утицаји на југословенско ваздухопловство 1944–1949: Између сарадње и супротстављања и коаутор књиге Аеропут. Друштво за ваздушни саобраћај 1927-1948. Секретар је редакције часописа Историја 20. века.
