Шта је узрок високих цена у Србији, зашто су оне међу највишима у окружењу, и зашто су српски производи, често јефтинији на рафовима маркета у региону него у земљи порекла?
Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже за Инсајдер да су неке земље које се налазе у нашој регији, пре свега Хрватска и Словенија, чланице ЕУ које подлежу законима који су много строжи и осетљиви, и да је то један од одговора на ова питања.
„Србија је највећа земља на Балкану и очигледно атрактивно тржиште. Од 2000. године, када су дошле стране компаније, већина је мислила да ће Србија бити Елдорадо, али нису они дошли због нас, него су дошли због себе. И сада, уместо да имамо једну конкурентску борбу и оно што има Европска унија – надметање у квалитету и нижим ценама, имамо обрнуту ситуацију – слабији квалитет и више цене“, истиче он.
Професор Савић сматра да је то последица неколико ствари.
„Прво, ту држава очигледно не ради свој посао. Питање је да ли, мада је то лако рећи, држава то и може. Она је довела велике маркете, и у том смислу има неку обавезу. Не ради то само српска држава, то ради и већина сличних држава као што је Србија. С друге стране, ти трговци, уместо да конкуришу једни другима, очигледно не морају чак ни да се договарају, али имају, да тако кажемо, неку врсту прећутног договора, тако да се не такмиче у ниским ценама, већ свако води своју политику и нико никог заправо не дира и не угрожава“, каже он.
Савић истиче да, као и у многим другим стварима, имамо прилично добар европски закон, који би требало све то да регулише, међутим…
„И када неко проблем пријави, оно прво полувреме и није тако лоше, када неко изађе па то констатује. Али оно друго полувреме нас увек убија. Увек ту губимо трку, зато што је тешко спроводити, или ретко ко од надлежних државних органа спроводи до краја одлуке које се доносе“, каже он.
Као битну ставку наводи и то што постоје удружења потрошача, али истиче да ни она не могу пуно тога да ураде.
„То ме подсећа на стихове Матије Бећковића у којима су ‘Пашчад пуштена, а камење свезано’. Наравно, то говорим у фигуративном смислу, да ме неко не разуме погрешно. И то је буквално тако. Они имају неке законске обавезе, али, суштински, не могу ништа озбиљно урадити“, каже Савић, али додаје да, ипак, и ми као потрошачи у свему томе имамо своје место.
„Ми нисмо или добар део нас није спреман да врши притиса,. а то значи да се, када процени да је цена висока, уздржи од куповине, или иде на неко друго место. То раде, нажалост, сиромашни људи, притиснути силом прилика, али то је мањи број и то не делује“, наводи Савић.
Сматра да ни бојкот маркета није дао резултате које су неки очекивали.
„Имали смо бојкоте који јесу дали неки ефекат, али нису могли бити успешни зато што су се потрошачи суздржавали од куповине дан, два, или три, док су трајале те акције. Проблем је у томе што нема друге алтернативе. Постоје места где су ниже цене, али то није толико значајно, тако да су се трговци, практично, мудро ућутали и сачекали да све прође, а људи су, у ствари, куповали пре бојкота. Све то је дало неки резултат, али, наравно, не онакав какав се очекивало“, каже Савић.
Foto: Pixabay
